Александар Петровић (учитељ) — разлика између измена

Родом је из села [[Стрелац]] код Пирота (отац Теодор, мајка Марија). Учитељску школу у Јагодини је као први у колу завршио 1906. код професора Сретена Аџића. Учествовао је у Балканским ратовима (1912 - 1913) и у Првом светском рату (1914 - 1918). [[Стеван Јаковљевић]] у трећем тому Српске трилогије, поглавље [[Црна река]], пише о његовом ратном подвигу, због кога је касније, после успешне одбране на преком војном суду, у Солуну одликован [[Карађорђева звезда|Карађорђевом звездом]]. Крај рата дочекао је као командант привремене српске војне болнице у Сиди Абдалаху (Тунис). Поред две Карађорђеве звезде носилац је и два [[Орден белог орла|Ордена белог орла]], [[Орден Југословенске круне|Ордена југословенске круне]], као и највишег просветног [[Орден Светог Саве|Ордена Светог Саве]]. Председник Удружења учитеља у Краљевини Југославији, залагао се очување сећања на учитеље погинуле у ослободилачким ратовима, као и на помоћи удовицама и ратној сирочади. Због тог рада, а и као пријатељ [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуба Јовановића]], био је изложен притисцима у првој, а потом и другој Југославији у коју се вратио из заробљеништва које је провео у немачком логору.