Синајска архиепископија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Радови у току}}
{{Православна црква
| Црква 1 = Синајска архиепископија
Линија 35 ⟶ 34:
== Историја ==
 
О древности Синајске архиепикопије говоре материјалниматеријали [[Халкидонски сабор|Халкидонског сабора]] ([[451]]) гдје се у ''„чину митрополијемитрополија и архиепископијеархиепископија апостолског престола [[Јерусалим|Светог Града“''града]]“ на 24. мјесту спомиње архиепископија ''„Синајске горе“''. <ref>[[Петиhttp://palomnic.org/sz_sr/dyx_fil/sin_rus/ васељенскиСинай, сабор]] је убројао Синајску архиепископију у ранг [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]]Византия, збогРусь. привилегијаЮрий којеПятницкий је(Монастырь даосвятой император [[Јустинијан I|ЈустинијанЕкатерины)]] манастиру [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]].</ref> Године [[681]], када је епископ фарански био лишен катедре због јереси [[Монотелитизам|монотелитизма]], епископска катедра је била пренесена у манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] и њен [[игуман]] је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком [[8. вијек]]а, сви хришћани [[Синајско полуострво|Синајског полуострва]] су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.<ref>[http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/41817.htm Краткая история Синайской Архиепископии с III по XIX вв. Юрий Максимов. 29 октября 2009 года]</ref>
 
Рукоположење синајског архиепископа од [[7. вијек]]а врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] је потпао под његову јурисдикцију [[640]]. годинепотпао под јурисдикцију јерусалимског патријарха након освајањашто Египтасу одмуслимани странеосвојили муслиманаЕгипат, што је довело до потешкоћа у међусобним односима са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]]. Званично је [[Аутономна црква|аутономија]] од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] била добијена тек [[1575]], а потврђена [[1782]]. године.
 
== Организација ==
 
Од [[1973]]. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Дамјан Самартзис|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]]. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.<ref>[http://www.sinaimonastery.com/en/index.php?lid=146 The Present-day Organization of the Holy Monastery of Sinai]</ref>
 
Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]у).<ref>[http://www.sinaimonastery.com/en/index.php?lid=198 The Holy Monastery of Sinai’s Dependencies Out of Egypt]</ref> Највеће подворје је подворје „Џувани“ у [[Каиро|Каиру]] из којег су потицали многи синајски архиепископи.