Квентин Крисп — разлика између измена

нема резимеа измене
м
| име = Квентин Крисп
| боја = #DA70D6
| слика = Quentincrisp1Ella Guru, Quentin Crisp.jpg
| опис_слике =
| пуно_име = Денис Чарлс Прат
Квентин је рођен под именом Денис Прат у [[Сатон|Сатону]], у [[Сари|Сарију]], предграђу [[Лондон]]а. Потиче из богате породице у којој је живео са родитељима, сестром и два брата. Од малена се трудио да буде у средишту пажње, играо је и рецитовао. За улогу виле у школској представи [[Сан летње ноћи]], обукли су га у хаљиницу од зеленог тила и ставили су му венац од ружа на главу, што се касније одразило на његов модни стил.
 
Када је кренуо у школу, дружио се претежно са девојчицама, у чијем је друштву и играма више уживао. После основне школе, послат је у интеранат, али му ново окружење није одговарало, пошто је био размажен и плачљив. Тамо је заузео упадљиво надмени став и више времена је посвећивао учењу како би задивио професоре према којима је гајио симпатије. Након средње школе уписао је студије [[Новинарство|новинарства]] на [[Универзитет у Лондону|Универзитету у Лондону]], али их није завршио.
 
=== Живот у Лондону ===
 
У Лондону је по први пут видео [[Трансвестит|трансвестите]], мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у ''The Black Cat''. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу обојио је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био јесамо на мети не само увредљиваувредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.
 
На мајчин предлог, уписао је [[дизајн]] у уметничкој школи у [[Хај Вајкомб|Хај Вајкомбу]]. Издржавали су га родитељи до [[1931.]] када је трајно прешао у [[Лондон]], запослио се и осамосталио. Радио је као [[технички цртач]], писао је [[песме]], приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у [[Штампарија|штампарији]], али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - [[дизајнер]]. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за ''недолично понашање''. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове [[Хомосексуалци|хомосексуалаца]], али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.
 
Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговориуговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за ''-{Blandford Press}-'' као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из [[степовање|степовања]].
 
=== Други светски рат ===
 
У тренутку избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]], Крисп је осетио највећу оскудицу у свом животу и имао је жељу да се прикључи [[Војска|војсци]]. Чим се појавио пред члановима комисије, изазвао је запрепашћење, а када је отворено рекао да је [[хомосексуалац]], добио је потврду да пати од ''сексуалне перверзије'' и ослобођен је војне обавезе. Осећао се базнадежно због [[Сиромаштво|сиромаштва]] и [[Незапосленост|немогућности запослења]] и пожелео је да изврши [[самоубиство]]. Међутим, баш у то време га је позвао лондонски сликар [[Клифорд Хол]] и позвао га је да позира за три [[Портрет|портрета]] уз новчану надокнаду. Убрзо је почео да ради за [[Филмска индустрија|филмску индустрију]] где је помагао у [[Сценографија|сценографији]], али када је чуо да се у уметничким школама траже модели за позирање, оставио је посао као помоћник [[Сценограф|сценографа]] и био је модел пуних 6 година.
 
Почео је да посећује кафе у улици Шарлот где је проналазио друштво све док га полиција није затворила то место.
 
== Слава ==
[[Датотека:Crisp 1982.jpg|мини|десно|Квентин Крисп 1982.]]
 
Након завршетка рата и даље се бавио [[Дизајнер|дизајнерским]] пословима. Чувени [[фотограф]] [[Енгас Мекбин]], фотограф омота [[Please Please Me|првог Битлсовог албума]], позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо [[Адвокат|адвоката]] позвао своје пријатеље који су посведочили да је [[хомосексуалац]], али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице [[Грета Гарбо|Грету Гарбо]] и [[Марлен Дитрих]]. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.
 
О њему је [[Денис Мичел]] снимио [[документарни филм]]. Након тога је његова књига ''Разголићени државни службеник'' пренесена на [[Биоскоп|биоскопско платно]]. Године [[1981]]. је гостовао у [[Њујорк|Њујорку]]. Како му се свидео град, а [[Американци]] су му се свидели још када их је упознао за време [[Други светски рат|рата]] у [[Лондон|Лондону]], одлучио је да се тамо и пресели. У [[Њујорк|Њујорку]] га је посетио и чувени [[Стинг]] који је инспирисан његовом животном причом написао песму ''-{Englishman in New York}-'', а понудио му је и гостовање у [[Muzički spot|споту]].
 
Квентин Крисп се опробао и као [[глумац]], игравши [[Елизабета I|Елизабету I]], у филму [[Орландо (филм)|Орландо]].
 
Умро је [[21. новембар|21. новембра]] [[1999]]. у [[Манчестер|Манчестеру]], у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].
 
== Библиографија ==
 
Никада није одустао од идеје да буде [[писац]] иако се бавио разним пословима. Издао је књигу песама са илустрацијама [[Мервин Пик|Мервина Пика]], илустратора ''[[Alisa u zemlji čuda|Алисе у земљи чуда]]''. Годину дана је писао [[роман]], али није успео да нађе [[Izdavač|издавача]]. Успео је да објави [[Аутобиографија|аутобиографију]] ''Разголићени државни службеник'' [[1968]]. и због искрености и [[Духовитост|духовитости]] добио је признање и назван је ''Оскаром Вајлдом 20. века''.
 
* ''Правопис за Браша и Пена'' (''Lettering for Brush and Pen''), [[1936]], у сарадњи са А.Ф. Стјуарт, Frederick Warne Ltd.
* ''Боје у дисплеју'' (''Colour in Display''), [[1938]], The Blandford Press.
* ''Све то и Бевин такође'' (''All This And Bevin Too''), [[1943]], Mervyn Peake Society, ISBN 0-9506125-0-2
* ''Разголићени државни службеник'' (''The Naked Civil Servant''), [[1968]], HarperCollins, ISBN 0-00-654044-9.
* ''Љубав то лини лаким'', (''Love Made Easy''), [[1977]], Duckworth, ISBN 0-7156-1188-7.
* ''Како имати животни стил'', (''How to Have a Life Style''), [[1975]], Cecil Woolf Publishing, ISBN 0-900821-83-3.
* ''Чог: готска фантазија'', (''Chog: A Gothic Fantasy''), [[1979]], Methuen, ISBN 0-413-39490-5.
* ''Како постати девица'', (''How to Become a Virgin''), [[1981]], HarperCollins, ISBN 0-00-638798-5.
* ''Ради то са стилом'', (''Doing It With Style''), [[1981]], Methuen, ISBN 0-413-47490-9.
* ''Смисао за хумор и мудрост Квентина Криспа'', (''The Wit and Wisdom of Quentin Crisp''), [[1984]], Harper & Row, ISBN 0-06-091178-6.
* ''Манири с неба: божански водич за добро понашање'', (''Manners from Heaven: a divine guide to good behaviour''), [[1984]], Hutchinson, ISBN 0-09-155810-7.
* ''Како отићи на филм'' (''How to Go to the Movies''), [[1988]], St. Martin's Press, ISBN 0-312-05444-0.
* ''Књига цитата геја и лезбејки: књижевни пратилац'', (''The Gay and Lesbian Quotation Book: a literary companion''), [[1989]], Robert Hale Limited, ISBN 0-7090-5605-2. Antologija gej citata.
* ''Стални странац: дневници Њујорка'' (''Resident Alien: The New York Diaries''), [[1996]], HarperCollins, ISBN 0-00-638717-9.
 
{{DEFAULTSORT:Крисп, Квентин}}