Тајна скупштина у Крагујевцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 9:
Добивши ова обавештења и захтеве, Милош је одмах одлучио да се у најскоријем времену састане скупштина, на којој ће се додети закључци какво држање да се заузме у случају рата. Он је питао Народни суд где би требало одржати ту скупштину и био је мишљења да се она одржи у Београду, али је Народни суд стао на гледиште да Београд никако није згодан за састанак једне тајне скупштине на којој се имају претресати многе поверљиве ствари, па је за тај посао предложио [[Крагујевац]] где се несметано могло радити. Сем тога Народни суд је предложио да се, с обзиром на строго поверљиви карактер предмета који ће се расправљати, a који морају остати у најстрожијој тајности, на скупштину позову само најглавније старешине и да она буде тајна. Усвојивши тај предлог, Милош је сазвао скупштину за 16. децембар 1827. у Крагујевцу. Кнез Милош није присуствовао седницама, него је у име његово све предлоге подносио Народни суд.
Скупштина је, с обзиром на руске извештаје, решила да Србија остане на миру и да се народ чува од интриганата који ће га подбадати на рат. Сем тога, она је пристала и на то да се Порти даде тражени „сенет" да ће народ остати веран Порти, с тим да народ верује да ће Порта испунити све оно на што се обавезала конвенцијом у [[
Редигован је тражени сенет који су потписали сви нахијски кнезови, па га је једна скупштинска депутација предала везиру у Београду да га пошаље Порти. Скупштина је завршила рад 20. децембра 1827.
| |||