Квентин Крисп — разлика између измена

У Лондону је по први пут видео [[Трансвеститтрансвестизам|трансвестите]], мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у ''The Black Cat''. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.

На мајчин предлог, уписао је [[дизајн]] у уметничкој школи у [[Хај Вајкомб]]у. Издржавали су га родитељи до [[1931|1931.]] када је трајно прешао у [[Лондон]], запослио се и осамосталио. Радио је као [[технички цртач]], писао је [[песма|песме]], приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у [[Штампаријаштампарство|штампарији]], али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - [[дизајнер]]. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за ''недолично понашање''. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове [[Хомосексуалцихомосексуалност|хомосексуалаца]], али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.

У тренутку избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]], Крисп је осетио највећу оскудицу у свом животу и имао је жељу да се прикључи [[Војска|војсци]]. Чим се појавио пред члановима комисије, изазвао је запрепашћење, а када је отворено рекао да је [[хомосексуалност|хомосексуалац]], добио је потврду да пати од ''сексуалне перверзије'' и ослобођен је војне обавезе. Осећао се базнадежно због [[Сиромаштво|сиромаштва]] и [[Незапосленост|немогућности запослења]] и пожелео је да изврши [[самоубиство]]. Међутим, баш у то време га је позвао лондонски сликар [[Клифорд Хол]] и позвао га је да позира за три [[Портрет|портрета]] уз новчану надокнаду. Убрзо је почео да ради за [[Филмска индустрија|филмску индустрију]] где је помагао у [[Сценографија|сценографији]], али када је чуо да се у уметничким школама траже модели за позирање, оставио је посао као помоћник [[Сценограф|сценографа]] и био је модел пуних 6 година.

Након завршетка рата и даље се бавио [[Дизајнер|дизајнерским]] пословима. Чувени [[фотограф]] [[Енгас Мекбин]], фотограф омота [[Please Please Me|првог Битлсовог албума]], позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо [[Адвокат|адвоката]] позвао своје пријатеље који су посведочили да је [[хомосексуалност|хомосексуалац]], али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице [[Грета Гарбо|Грету Гарбо]] и [[Марлен Дитрих]]. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.

Квентин Крисп се опробао и као [[глумац]], игравши [[Елизабета I Тјудор|Елизабету I]], у филму [[Орландо (филм)|Орландо]].

Никада није одустао од идеје да буде [[писац]] иако се бавио разним пословима. Издао је књигу песама са илустрацијама [[Мервин Пик|Мервина Пика]], илустратора ''[[Alisa u zemlji čuda|Алисе у земљи чуда]]''. Годину дана је писао [[роман]], али није успео да нађе [[Izdavačиздавачка кућа|издавача]]. Успео је да објави [[Аутобиографија|аутобиографију]] ''Разголићени државни службеник'' [[1968]]. и због искрености и [[Духовитостхумор|духовитости]] добио је признање и назван је ''Оскаром Вајлдом 20. века''.