Квентин Крисп — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
=== Живот у Лондону ===
 
У Лондону је по први пут видео [[Трансвеститтрансвестизам|трансвестите]], мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у ''The Black Cat''. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.
 
На мајчин предлог, уписао је [[дизајн]] у уметничкој школи у [[Хај Вајкомб]]у. Издржавали су га родитељи до [[1931|1931.]] када је трајно прешао у [[Лондон]], запослио се и осамосталио. Радио је као [[технички цртач]], писао је [[песма|песме]], приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у [[Штампаријаштампарство|штампарији]], али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - [[дизајнер]]. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за ''недолично понашање''. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове [[Хомосексуалцихомосексуалност|хомосексуалаца]], али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.
 
Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за ''-{Blandford Press}-'' као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из [[степовање|степовања]].
=== Други светски рат ===
 
У тренутку избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]], Крисп је осетио највећу оскудицу у свом животу и имао је жељу да се прикључи [[Војска|војсци]]. Чим се појавио пред члановима комисије, изазвао је запрепашћење, а када је отворено рекао да је [[хомосексуалност|хомосексуалац]], добио је потврду да пати од ''сексуалне перверзије'' и ослобођен је војне обавезе. Осећао се базнадежно због [[Сиромаштво|сиромаштва]] и [[Незапосленост|немогућности запослења]] и пожелео је да изврши [[самоубиство]]. Међутим, баш у то време га је позвао лондонски сликар [[Клифорд Хол]] и позвао га је да позира за три [[Портрет|портрета]] уз новчану надокнаду. Убрзо је почео да ради за [[Филмска индустрија|филмску индустрију]] где је помагао у [[Сценографија|сценографији]], али када је чуо да се у уметничким школама траже модели за позирање, оставио је посао као помоћник [[Сценограф|сценографа]] и био је модел пуних 6 година.
 
Почео је да посећује кафе у улици Шарлот где је проналазио друштво све док полиција није затворила то место.
[[Датотека:Crisp 1982.jpg|мини|лево|Квентин Крисп 1982.]]
 
Након завршетка рата и даље се бавио [[Дизајнер|дизајнерским]] пословима. Чувени [[фотограф]] [[Енгас Мекбин]], фотограф омота [[Please Please Me|првог Битлсовог албума]], позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо [[Адвокат|адвоката]] позвао своје пријатеље који су посведочили да је [[хомосексуалност|хомосексуалац]], али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице [[Грета Гарбо|Грету Гарбо]] и [[Марлен Дитрих]]. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.
 
О њему је [[Денис Мичел]] снимио [[документарни филм]]. Након тога је његова књига ''Разголићени државни службеник'' пренесена на [[Биоскоп|биоскопско платно]]. Године [[1981]]. је гостовао у [[Њујорк]]у. Како му се свидео град, а [[Американци]] су му се свидели још када их је упознао за време [[Други светски рат|рата]] у [[Лондон]]у, одлучио је да се тамо и пресели. У [[Њујорк]]у га је посетио и чувени [[Стинг]] који је инспирисан његовом животном причом написао песму ''-{Englishman in New York}-'', а понудио му је и гостовање у [[Muzički spot|споту]].
 
Квентин Крисп се опробао и као [[глумац]], игравши [[Елизабета I Тјудор|Елизабету I]], у филму [[Орландо (филм)|Орландо]].
 
Умро је [[21. новембар|21. новембра]] [[1999]]. у [[Манчестер]]у, у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].
== Библиографија ==
 
Никада није одустао од идеје да буде [[писац]] иако се бавио разним пословима. Издао је књигу песама са илустрацијама [[Мервин Пик|Мервина Пика]], илустратора ''[[Alisa u zemlji čuda|Алисе у земљи чуда]]''. Годину дана је писао [[роман]], али није успео да нађе [[Izdavačиздавачка кућа|издавача]]. Успео је да објави [[Аутобиографија|аутобиографију]] ''Разголићени државни службеник'' [[1968]]. и због искрености и [[Духовитостхумор|духовитости]] добио је признање и назван је ''Оскаром Вајлдом 20. века''.
[[Датотека:Quentin Crisp's Signature.jpg|мини|десно|Криспов потпис]]
 
1.572.075

измена