Скупштина у Крагујевцу (1829) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 7:
У беседи, држаној том приликом, Милош је скупштини нагласио да је одредио да народни суд пошаље у све нахије комисију, да извиђа преступе појединих старешина и судова, као и да испита народ да ли му је шта тешко и да ли власти поступају по законима. Ta комисија ће обилазити све нахије свако пола године. Нико не сме да врши злоупотребу на тај начин што, кад нешто незаконито тражи, каже: то Господар захтева. Сем тога, Милош предаје Народном суду на управу сва добра беглучка и мукадска, с тим да приходи од њих иду у народну касу.
 
Милош је обавестио скупштину да намерава „списати"„списати“ законе, да би судови имали на основу чега једнообразно да суде. Један део „Закона казнителни"казнителни“ већ је приправљен и има само још да се прегледа и штампа, па ће бити достављен свима судовима да се по њему управљају. Постепено ће се издати и остали закони за целу земљу.
 
Финансијске прилике у земљи, казао је Милош, после [[Други српски устанак|другог устанка]] и неколико година по томе, биле су тешке, па се једва везао крај с крајем. Мудром управом постигло се за последњих неколико година толико, да у народној каси стоји готовина која износи око три милиона [[грош]]а који се, у случају нужде, могу корисно употребити.
 
„Оно што вам говорим, то нек остане међу нама"нама“, наглашавао је Милош у беседи. „Народни суд нека узме подуправу мукаде и беглуке који и даље треба да остану на имену кнежеву, јер питање је да ли би их [[Висока порта|Порта]] коме другом дала. A када на снагу ступи [[хатишериф]] који се очекује, онда нека свако зна да су та добра народна и да припадају држави. Дужност Народног суда нека буде да земљу по варошима и касабама, коју Турци продају a нико други не може да купи, откупе за рачун државе „. .. јер — једампут ваља нам је откупљивати, бадава нам неће доћи!"
 
И једно своје породинно питање и само делимично питање целе земље, изнео је Кнез Милош пред скупштину. Кнежевићи [[Милан Обреновић (кнез)|Милан]] и [[Михаило Обреновић|Михаило]] поодрасли су, уче читати и писати, „јер ако сада не науче што док су млади, кад одрасту — неће. Код нас нема школа да би се у земљи могла школовати, треба их дакле послати тамо где има школа." Где да их пошаље? У [[Земун]], [[Пешта|Пешту]] или [[Беч]]? И скупштинарима Милош саветује да, колико год могу, дају децу на науке „будући да земља наша такожде треба да се просвештава, просвјешченије од ваше деце да се започне и на народ пресељава. Остављајте науку, a не злато и крчевине!"
 
Милош, на крају, тражи да скупштинари размисле о свему што им је рекао и да му „откривено"„откривено“ кажу своја мишљења како поједине ствари треба да се изведу и уреде.
 
== Извори ==