Ђурђевска скупштина у Крагујевцу (1828) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 5:
[[Руско-турски рат (1828—1829)|Руско-турски рат 1828.]] године није се могао избећи: чим је грануло пролеће руска војска прешла је [[Прут (река)|Прут]] и заузела [[Кнежевина Влашка|Влашку]] и [[Кнежевина Молдавија|Молдавију]]. Брзим маршевима Руси су надирали у [[Османско царство|турску територију]]. [[Милош Обреновић|Кнез Милош]] и народни прваци, чим су о томе добили обавештења од [[Руска Империја|Русије]], предузели су потребне мере да се у [[Кнежевина Србија|Србији]] одржи мир.
 
Скупштина је одржана 14. маја 1828. y [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Отворена је беседом Кнеза Милоша, која је пуна савета да се сачува „мир и тишина"тишина“. ,,. .. Нама није за тим стало што се цареви међу собом комешају"комешају“, — казао је Кнез Милош у беседи, „Царства се и побију и помире, тешко слабијему који се у бој њин меша, пак после или од једне или од друге стране буде остављен! Нашој земљи мир је нуждан, ми се само миром у целости одржати можемо."
 
Донесене су одлуке да се у нахијама строго пази на одржавање реда. Нахијске старешине добиле су дужност да сваки са одређеним бројем људи крстари својом нахијом, a кнезови граничних нахија да пазе на границу и стрчзго мотре на ред и људе који би што противно миру предузимали.