Zatvorenici Ire, osuđeni nakon marta [[1976.]] nisu imali status posebne kategorije u zatvorima. Kao odgovor, više od 500 zatvorenika odbilo je da se perekupa ili da nosi zatvorske uniforme ([[Prljavi protest]] i protest pokrivačima). Ovo je kulminiralo [[1981.]] u Irskom [[štrajk glađu|štrajku glađu]], kada se 7 članova Ire i 3 člana Irske narodnoslobodilačke armije izgladniloizgladnelo do smrti kako bi dobili politički status. Vođa protesta, [[Bobi Sands]] i [[Oven Karon]] su odabrani u [[Britanski parlament|Britanskom parlamentu]], a dva druga demonstranta su odabrani za Irski parlament. Osim toga, došlo je do štrajkova i velikih demonstracija u obe Irske kao podrška štrajku glađu. Preko 100 tisućahiljada ljudi bilo je na protestu Bobija Sandsa, prvom od štrajkaša koji je umro.
Nakon uspeha štrajka u dobivanjudobijanju podrške, republikanci su počeli da posvećuju vreme političkom putu, kroz Šin FejnFejna. Dani Morison je sažela ovu aktivnost kao "snop papira u jednoj i [[Armalite]] u drugoj ruci".
