Фрања Асишки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Фајл IglesiadeSanFrancisco-Salta-001.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Fastily са разлогом: Per commons:Commons:Deletion requests/File:IglesiadeSanFrancisco-Salta-001.jpg |
м референце |
||
Ред 25:
|спорно=
}}
'''Фрањо Асишки'''<ref>{{citation|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=[[Правопис српскога језика]]|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Речник|
Након оздрављења и проживљених психолошких промена напушта имућну родитељску кућу и одевен у врећу послужује губавце и поправља рушевине цркве. Суграђани су га испочетка сматрали чудаком, па и лудаком али његово проповедање о апсолутном еванђеоском сиромаштву у доба оштро наглашених класно-економских разлика у [[феудализам|феудалном]] друштву, налази присталице међу народом и сиромашним слојевима грађанства. Број Фрањине покорничке браће с временом је све више растао те се покрет светог сиромаштва шири великом брзином и постаје претња за привилеговани положај клера. Како би сузбио ту опасност папа [[Иноћентије III]] позива Фрању к'себи и након што добија гаранције да ће покрет поштовати сва световна права Цркве и беспризивно се подлагати папином ауторитету одобрава на његово деловање, односно потврђује [[1209]]. оснивање новог - фрањевачког реда (познат још и као мала или сива браћа), чији службени назив гласи Ордо фратрум минорум. Године [[1212]]. Фрањо Асишки и [[Клара Скифи]] оснивају и женску грану реда — [[кларисе]].
|