Понцијева превара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м референце |
м ispravke |
||
Ред 9:
Други извор су били романи [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]] ''[[Мартин Чазлвит]]'' из 1844. и ''[[Мала Дорит]]'' из 1857. у којима су описане сличне преваре.<ref>{{Cite book| last1=Markopolos | first1=Harry | year=2010| title=No One Would Listen: A True Financial Thriller | last2=Casey | first2=Frank | publisher=John Wiley and Sons | isbn=978-0-470-55373-2 | url=http://books.google.com/books?id=7NeZeQ6qHq4C&pg=PA50 | page=50 }}</ref>
Трећи извор је највероватније била слична превара помоћу које је 1899. Вилијам Ф. Милер ({{јез-енг|William F. Miller}}), бруклински књиговођа дошао до суме од једног милина долара.<ref name=wetrust>{{Citation |first= |last= |authorlink= |coauthors= |title=In Ponzi We Trust |url=http://www.smithsonianmag.com/people-places/In-Ponzi-We-Trust.html |quote=Понци је вероватно био инспирисан невероватним успехом Вилијама "520
Након година потуцања, ситних превара и времена проведеног на робији, Понци је 1919. уочио недостатак у систему међународних поштанских купона, који је искористио да направи примидалну шему која је гарантовала улагачима добит од 50% на улог у купонима. Понци је неко време исплаћивао обећане улоге са каматом, што је привукло нове улагаче, али се „пирамида“ после извесног времена срушила, јер је трошио новац који је добијао нових улагача на исплаћивање камата старим улагачима и на себе.
| |||