Jugoslovenska kinoteka — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 6:
U januaru 1949. u okviru ZVEZDA FILMA obrazuje se posebno odeljenje - KINOTEKA što je ustvari nova adresa za dotadšnji FILMSKI ARHIV istog preduzeća. [[Milenko Karanović |Milenko Karanović]] postaje prvi direktor Kinoteke.
Samo koji mesec kasnije, u maju, stvoren je fond od oko 700.000 metara filma. Dve trećine tog fonda su činili domaći filmski materijali.
Tri meseca kasnije [[17. августа|17. avgusta]] 1949. godine u SLUŽBENOM LISTU [[ФНРЈ|FNRJ]] broj 69. donosi se "Pravilnik o osnivanju i radu centralne jugoslovenske kinoteke", koji je 5. avgusta te godine potpisao predsednik Komiteta za Kinematografiju [[Владислав Рибникар (вишезначна одредница)|Vladislav Ribnikar]], uz saglasnost Predsednika Vlade FNRJ i Ministra narodne odbrane [[Маршал Југославије|Maršala Jugoslavije]] [[Јосип Броз Тито|Josipa Broza Tita]] koji je takodje potpisao taj dokument.<br />
Tako je, kažu dokumenti, ''"..stvorena samostalna savezna ustanova, sa zadatkom, da skuplja, trajno čuva i obradjuje filmove i filmski materijal, da se bavi širenjem filmske kulture i obrazovanjem filmskih kadrova putem prikazivanja filmova, da istražuje i izučava istoriju filma, i da saradjuje sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu"''.
Njenu delatnost finansirala je do [[1972.]] godine [[СФРЈ|SFRJ]], potom, naizmenično grad Beograd i Republika Srbija. <br />
Prilikom obeležavanja stogodišnjice filma na našim prostorima odlučeno je da se za DAN KINOTEKE uzme [[6. јун|6. jun]]. Tog dana [[1896.]] godine Beograd je medju prvim evropskim gradovima i prvi na [[Балканско полуострво|Balkan]]u video čudo tehnike - KINEMATOGRAF. Od [[1951.]] godine Jugoslovenska kinoteka postaje sedamnaesti
| |||