'''ХедонамХедонизам''' је тежњкатежња ка задовољству које је само по себи сврха и прави иљциљ сихсвих деловања. Хедонизам има упоритеупориште у бројним филозофским мишљењима: [[Епикур]]уиу и епикурејимаепикурејцима, [[уопјаутопија|топиимаутопистима]] као што је [[Томас Мор]], [утилитатизм[утилитатизам|утилитаристима]], филозофима натуралистима, као и псилогијипсихологији понашања. Како постоје различите концепције задовољства, постоје и различите варијанте хедонизма. Психолошки хедонизам заступа мишњемишљење да појединреапојединац треба и мора да делује у циљу остварења жеље за задовољством, егоистички еротични хедонизам да појединац мора да дeлујеудeлује у скаду са оним што му највише доноси задовољство на дужи перодпериод и, најзад, универалниуниверзални хедонизам да поједнацпојединац мора да делује ускладуу складу са нимоним шошто ћетокомће током дугог времена да задовољава највећи број људи.
[[Психотерапија|Психотерапијска]] пракса је показала да постоје особе чије је животно „верју“ стално достизање задовољства и уживања у том стању. [[Сес]]уално функционисање и понашање је код таквих особа често толико вредновано да се поклапа са самом суштином њиховог постојања, па западају у различита интензивна стања страха и поремећаје расположења када у том погледу ствари крену путем који се не жели.▼
▲[[Психотерапија|Психотерапијска]] пракса је показала да постоје особе чије је животно „верју“„верују“ стално достизање задовољства и уживања у том стању. [[СесСекс]]уално функционисање и понашање је код таквих особа често толико вредновано да се поклапа са самом суштином њиховог постојања, па западају у различита интензивна стања страха и поремећаје расположења када у том погледу ствари крену путем који се не жели.
[[Епир]]ов хедонизм је заправо продуховљени хедонизам. Он сматра да су душевни болови тежи од телесних, јер [[тео]] пати само због садашњих болова, а [[дша]] подноси прошле и садашње, а можд и будуће болове под задовољством подразумевају одсуство телесних болова и душевнг неспокојства. Пријатан живот пржа само [[разм]] који критички процењује разлоге за бирање или одбацивање мишљења. Погрешна мишљења представљају глвни узрок за појаву душевних збрка и неспокојства.▼
{{птрак}}
▲[[ЕпирЕпикур]]ов хедонизмхедонизам је заправо продуховљени хедонизам. Он сматра да су душевни болови тежи од телесних, јер [[теотело]] пати само због садашњих болова, а [[дшадуша]] подноси и прошле и садашње, а мождможда и будуће болове под задовољством подразумевају одсуство телесних болова и душевнгдушевног неспокојства. Пријатан живот пржапружа само [[размразум]] који критички процењује разлоге за бирање или одбацивање мишљења. Погрешна мишљења представљају глвниглавни узрок за појаву душевних збрка и неспокојства.
