Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга — разлика између измена

м
uvod; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (uvod; козметичке измене)
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Војно лице
{{Биографија
| име = Франсоа Анри де Монморенси
| презиме = Монморенси
| слика = Marshal_luxembourg.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Франсоа Анри де Монморенси
| пуно_име =
| дан_рођења датум_рођења = [[8. јануар]] [[1628]].
| месец_рођења = јануар
| година_рођења = 1628.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти датум_смрти = [[4. јануар]] [[1695]].
| месец_смрти = јануар
| година_смрти = 1695.
| место_смрти =
| држава_смрти =
| војска =
| године_служења =
| чин =
| род =
| јединица =
| битке =
| награде =
| каснији_рад =
| потпис =
}}
'''Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга''' ({{јез-фр|François-Henri de Montmorency-Bouteville}}) зван де Луксембург или маршал Луксембург ([[8. јануар]] [[1628]] — [[4. јануар]] [[1695]]) је био [[Француска|француски]] генерал, [[маршал Француске]] и чувен као пријатељ и наследник [[луј II Бурбон од Кондеа|великог Кондеа.]]
 
== Ране године ==
Војвода од Луксембурга је рођен у [[Париз]]у. Отац му је био гроф од Моренсија-Бутвила, а шест месеци пре његова рођења отац му је убијен након учествовања у двобоју са маркизом Бевроном. Тетка Шарлота Монморенси, принцеза од Конде је преузела бригу о образовању младог Франсоа. Заједно га је образовала са својим сином чувеним [[луј II Бурбон од Кондеа|великом Кондеом]]. Млади Франсоа је заједно са својим старијим рођаком великим Кондеом учествовао у борбама за време [[Фронда|Фронде]]. Вратио се у Француску [[1659]]. Конде је био подоста заслужан за венчање Франсоа са Мадленом де Луксембург-Пини, која је била наследница војводства од Луксембурга. Након венчања Франсоа де Монморенси је постао војвода од Луксембурга.
 
== Деволуциони рат и Француско-холандски рат ==
На почетку [[Деволуциони рат|Деволуционог рата]] ([[1667]] — [[1668]]) Конде и Луксембург нису били команданти, али током другог похода Конде је био командант, а војвода од Луксембурга је био његов генерал за време освајање [[Франш-Конте|Франш-Комтеа]]. За време периода мира Луксембург је био миљеник [[маркиз од Лувоаза|маркиза од Лувоаза]], па је [[1672]]. командовао у бици против Холанђана. Победио је [[Вилијам III Орански|Вилијама III Оранског]] код Вордена и харао је Холандијом. Током [[1673]]. извршио је повлачење из [[Утрехт]]а у [[Мастрихт]] са само 20.000 војника пред противничком војском од 70.000 војника.
 
Током [[1674]]. постао је командант краљеве гарде, а [[1675]]. маршал Француске. Постављен је [[1676]]. на чело рајнске армије, којаније успела да задржи војводу од Лорене ван Филипсбурга. Победио је [[1678]]. Вилијама III Оранског, у бици код Сен Денија. Вилијам је нападао [[Сен Дени]] након потписивања мира. Након разних успеха имао је велики углед. Наводно се свадио са маркизом од Лувоаза, који је успео да и Луксембург буде један од оптужених у афери отрова. Луксембург је провео неколико месеци [[1680]]. у [[Бастиља|Бастиљи]]. Након пуштања из затвора поново је у краљевој гарди.
 
== Рат Велике алијансе ==
До [[1690]]. за време [[Рат Велике алијансе|Рата Велике алијансе]] Луксембург је добио команду над француском војском у Шпанској Низоземској. Остварио је велику победу [[1. јул|1. јула]]а [[1690]]. у [[битка код Флера|бици код Флера]]. Противничком војском је командовао [[Џорџ Фридрих од Валдека]]. Поново је победио [[18. септембар|18. септембра]] [[1691]]. у [[битка код Лојза|бици код Лојза]]. У следећем походу покривао је краљеву опсаду Намура и победио је [[Вилијам III Орански|Вилијама III Оранског]] у [[битка код Стинкерка|бици код Стинкерка]] [[1692]]. Највећу победу над Вилијамом остварио је [[29. јул|29. јула]]а [[1693]]. у [[битка код Ландена|бици код Ландена]] (Нервиндена). После те битке су га називали таписер Нотре Даме због толико великог броја заробљених застава, које је послао у катедралу Нотре Даме. Био је дочекан великим одушевљењем у Паризу. Сви су га одушевљено дочекали, сем краља, који је на њега хладно гледао као на рођака и савезника од великог Кондеа.
 
За време похода [[1694]]. Луксембург је учинио јако мало у Фландрији, па је кренуо на марш од Вињамона до Турнеја да би се суочио са непријатељем.
 
== Смрт ==
На повратку у [[Версај]] била је зима и војвода од Луксембурга се разболио. У последњим тренуцима живота крај њега је био [[исусовци|језуита]] Бурдалу, коме је рекао: {{Цитат|Ја нисам живео његов живот, али ја бих желео његову смрт}}
Мислио је притом на великог Кондеа. Показао се као највећи Кондеов ученик. У тренуцима похода имао је инспирација, којима противничка војска није имала лека. Период његове смрти и Катине означава један период војне историје. Иако су Катина и војвода од Луксембурга били испод нивоа Кондеа и Тирена, али су били много бољи од команданата, који су касније предводили француску војску попут војводе од Вилроа и војводе од Талара. Био је познат и по духовитости. Вилијам III Орански је једном рекао {{Цитат|Никако да победим тога проклетог грбавца.}} Мислио је на деформацију, коју је Луксембург имао на леђима. Луксембург је одговорио:
1.572.075

измена