Петар Охмућевић — разлика између измена

'''Петар''' ('''''Педро''''') '''Охмућевић''' ('''''Гргуревић''''') је био [[адмирал]] шпанске ''„[[Шпанска армада|Непобедиве армаде]]“'' са краја [[16. век|-{XVI}- века]] чија је породица пореклом била са простора некадашње [[Краљевинакраљевина Босна у средњем веку|краљевине Босне]]. Познат је по томе што је за његове потребе направљен први [[илирски грбовник]] тзв. ''[[Охмућевићев грбовник]]'' чији је циљ био да докаже припадност његове породице [[Јужни Словени|јужнословенском]] племству.

У служби [[Краљсписак владара Шпаније|краља Шпаније]] пропутовао је цео тада познати свет од [[ПортугалПортугалија|Португала]]а до [[Индија|Индије]], а [[1588]]. године је предводио дванаест ратних бродова у походу на [[Краљевинакраљевство Енглеска|краљевину Енглеску]]. Племство му је потврђено [[1594]], а умро је [[1599]]. године у [[Лисабон]]у.

После [[Падпад краљевине Босне под Османлијскуосманску власт|пада краљевине Босне]] [[1463]]. године и [[Пад Херцеговине под Османлијску власт|Херцеговине]] [[1481]]. под [[Османлије|Османлијску]] власт, одређени број породица са тог подручја је прешао на простор суседних [[Хришћанство|хришћанских]] држава односно [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] и [[Краљевинакраљевина Мађарска (1920—1946)|краљевине Мађарске]]. Међу њима се налазио и Ивеља Охмућевић који се настанио у [[Стон]]у и започео трговину [[житожитарице|житом]]м и [[со]]љу којом је стекао значајан иметак. Имао је петоро [[син]]ова, од којих су чак четворица ступила у поморску службу краљевине Шпаније, а један од њих је био и сам Петар.

Захваљујући својим способностима, Петар је напредовао у морнаричкој служби и постао један од адирала ''Непобедиве Армаде'', али га је у даљем напредовању на друштвеној лествици спутавала чињеница да није припадао племству. Да би добио статус племића, Петар је морао да докаже припадност својих предака племству и по мушкој и по женској линији, бар четири генерације уназад, као и то да су сви они рођени у [[Католичка црква|католичким]] браковима, да у породицама није било [[јеретикјерес|јеретика]]а и [[муслиманмуслимани|муслимана]]а. Због тога је Петар, као и многи други имућнији људи свог доба, решио да [[Фалсификат|фалсификује]] своје племићко порекло, везујући га за личност [[Српско царство|српског цара]] [[ДушанСтефан СилниДушан|Душана Силног]] ([[краљ]] [[1331]] — [[1346]], [[цар]] [[1346]] — [[1355]]). Он је свој рад започео [[1584]]. године када му је [[бискуп]] Босне дон Антун издао [[Повеља|повељу]] којом потврђује племенито порекло његове породице. После тога он је успео да прикупи још четири сличне повеље које су то потврђивале и доказивале племство његове породице.

Према њима, Петровом далеком претку Хрељи (Охмућевићу) је цар Душан [[1349]]. године доделио племство и дао на управу [[Костур (град)|Костур]], [[Прилеп]] и још неке поседе на подручју данашње [[Република Македонија|Македоније]], а као сведоци који су присуствовали овом чину наводе се [[лазар Хребељановић|кнез Лазар]] ([[1371]] — [[1389]]), [[вукашин Мрњавчевић|краљ Вукашин]] ([[1366]] — [[1371]]) и [[Вук Бранковић]]. После Душанове смрти, Хреља је бранио младог [[Царстефан Урош V|цара Уроша]] ([[1355]] — [[1371]]) од насртљивих [[Мрњавчевићи|Мрњавчевића]], чиме се истакнуто [[витез|витештво]] у породици. Сам Хреља је био ожењен Видосавом [[Балшићи|Балшић]] са којом је добио сина Гргура по коме су се Охмућевићи називали још и ''Гргуревићи''. Он се након Османлијског продора у Македонију ([[1371]]), повукао на породичне поседе у који су се налазили на простору данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и његов директни потомак био је Петар.

Проблема у овој [[Генеалогија|генеалогији]] било је много са становишта данашње [[Историја|историјске науке]], али је она крајем [[16. век|-{XVI}- века]] у далекој Шпанији, у којој је по неко кроз маглу чуо за Душана, деловала веома аутентично. Први проблем је лежао у чињеници да је [[Хреља Охмућевић|Хреља]] односно ''Реља'' на кога се Петар позива умро у својој [[Задужбина|задужбини]] [[Рилски манастир|Рилском манастиру]] [[1342]]. године као [[монаштво|монах]] без потомака. Поред тога наведени сведоци у том тренутку нису играли никакву или скоро никакву улогу на српском двору.

Сам грбовник је наводно нађен на [[Света гора|Светој гори]] и према подацима у њему направио га је лични [[хералд]] цара [[Стефан Душан Силни|Душана]] ''бан од цимерије Станислав Рупчић'' [[1340]], али су каснија истраживања утврдила да је целокупно дело чист [[фалсификат]] (употреба [[Латиница|латинице]] уз [[Ћирилица|ћирилицу]], непостојање [[Хералдика|хералдике]] на том нивоу у [[Душаново Царство|Душановој држави]], историјска неаутентичност већине грбова, непостојање једног дела земаља чији се грбови у њему појављују) са историјске тачке гледишта. Његов значај лежи у чињеници да је покренуо стварање других грбовника базираних на њему који су одиграли кључну улогу у развоју и опстанку неких аутентичних хералдичких елемената међу Јужним Словенима на Балканском полуострву. Поред тога, грбовник је индиректно покренуо стварање тзв. [[Илирска идејаilirizam|''Илирске идеје'']] (односно [[Југословенство|''југословенства'']]) о јединственом народу (тј. ''[[Илири]]ма'') који живи на простору од [[Соча (река)|Соче]] до [[Црно море|Црног мора]] који је некада имао моћну државу на чијем се челу налазио народни цар Душан Силни и свеца заштитника [[Светијероним ЈеронимСтридонски|светог Јеронима]]. Централно место у грбовнику заузима [[Грбгрб ДушановогСрпског царства према илирским грбовницима|грб Душановог царства]] који је заправо прерађени [[грб Светог римског царства]] на коме су грбови [[Изборне кнежевине Светог римског царства|изборних кнежевина]] замењени, махом измишљеним грбовима јужнословенских и балканских држава.

Без обзира на то Петру је [[1594]]. године Краљевски савет у [[Напуљ]]у издао потврду о племству, две године касније је примљен у [[Ред Светог Јага]], тако да је он [[1599]]. умро у [[Лисабон]]у као ''дон Педро''. Већ око [[1595]]. године се појавио нови илирски [[грбовник]] ([[Коренић–Неорић]]), за којим су уследили други, а делови Охмућевићевог грбовника су ушли и у састав ''„[[Краљевство Словена Мавра Орбинија|Краљевства Словена]]“'' [[Мавро ОрбиниОрбин|Мавра Орбинија]] [[1601]]. године. Сам грбовник у свом оригиналном облику или препису не постоји, али је могуће претпоставити његов садржај и изглед на основу каснијих грбовника.