Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 26:
Рођен у породици балтичких Немаца у Саарема у Естонији, тада делу Руске империје, фон Белингсхаузен је ступио у Руску царску морнарицу са 10 година. Након дипломирања на Крондштатској поморској академији у 18. години, фон Белингсхаузен је брзо стигао до чина капетана. Као велики поштовалац [[Џејмс Кук|Кукових]] путовања, учествовао је на првој руској експедицији око света 1803. Брод Надежда којим је командовао [[Адам Јохан фон Крузенштерн|фон Крузенштерн]], је завршио свој задатак 1806. Фон Белингхаузен је наставио своју каријеру командујући разним бродовима на [[Балтичко море|Балтичком]] и [[Црно море|Црном мору]].
 
Када је цар [[Александар I РомановПавлович|Александар I]] 1819. одобрио експедицију у јужном поларном региону, власти су одабрале фон Белингсхаузена да је води. Напустивши [[Портсмут]] 5. септембра 1819. са два брода, корветом Восток и помоћним бродом Мирњи, којим је заповедао [[Михаил Лазарев|Михаил Петрович Лазарев]], експедиција је прешла [[Антарктички поларни круг]] (прва која је то урадила након Кука) 26. јануара 1820. Експедиција је 28. јануара открила антарктичко копно приближивши се обали Антарктика на 69°21′28″ ЈГШ и 2°14′50″ЗГД и тамо су видели ледени покривач. Ова тачка лежи око 36 -{km}- од антарктичког копна. Белингсхаузенов дневник, његов извештај руском министру поморства од 21. јула 1821. и други документи су упоређени са дневницима осталим морепловцима који су тврдили да су први стигли до Антарктика од стране британског историчара А. Г. Е. Џонса у његовој студији из 1982. Џонс је закључио да је фон Белингсхаузен, пре припадника Краљевске морнарице [[Едвард Бренсфилд|Едварда Бренсфилда]] или Американца [[Натанијел Палмер|Натанијела Палмера]], који су то учинили 20. јануара, односно 17. новембра 1820, редом.
 
Током путовања фон Белингсхаузен је такође посетио [[Јужна Шетландска острва]] и открио и дао имена острвима [[Острво Петра Првог|Петар Први]], [[Острво Заводовски|Заводовски]], [[Острво Лешков|Лешков]] и [[Острво Високој|Високој]], а полуострво Антарктика је назвао Александроваа обала, али оно данас носи име [[Александрово острво]]. [[Белингсхаузеново острво]] у [[Јужна Џорџија и ЈужносендвичкаЈужна острваСендвичка Острва|Јужносендвичким острвима]] је добило име по њему, као и [[Белингсхаузеново море]] - море уз западну обалу Антарктичког полуострва.
 
Експедиција је наставила са открићима у тропским водама [[Тихи океан|Тихог океана]].