Сретењска велика народна скупштина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
== Сретењска велика народна скупштина ==
[[Датотека:Ustav 1835. prva strana.jpg|мини|100п|Прва страна [[Сретењски устав|Сретењског Устава]]]]
Ha основу [[хатишериф]]а [[Кнежевина Србија|Србија]] јeје добила право властите унутрашње управе, a с тим yу вези било јeје потребно да сeсе донесе устав и пропишу потребни закони. [[Милош Обреновић|Милош]] сeсе за тај посао припремао још раније утолико више што сeсе и yу народу, a нарочито међу народним старешинама, Јавио покрет који јeје тежио за тим да сeсе Кнежева власт ограничи и да сeсе заведе пуна законитост које дотле није било yу мери која јeје била потребна. Био јeје припремљен и нови устав који јeје требало обнародовати. Да би сeсе то извело, сазвана јeје за [[Сретење]], 2. фебруара 1835. y [[Крагујевац|Крагујевцу]], велика народна скупштина на којој јeје било око 4000 лица, и то јeје највећа народна скупштина из времена Кнеза Милоша. На њој нису били само народне старешине, кметови и чиновници, него и од народа изабрани посланици, којима су трошкове подмиривали крајеви које су заступали на скупштини.
 
Скупштина јeје протекла врло свечано. Кнез Милош јeје држао беседу којом јeје скупштинарима објаснио систем нове управе која ће сeсе завести. После тога прочитан јeје нови устав од поглавља до поглавља који јeје скупштина примила једногласно, јавним гласањем и без икаква претреса. Устав јeје, yу ствари, био октроисан од стране Кнеза Милоша.
 
[[Сретењски устав]] први јeје устав вазалне Србије yу коме сeсе, y VIII глави, предвиђа и установа народне скупштине, a на основу тога устава установљено јeје и министарство.
 
== Одредбе Сретењског устава из 1835. о народној скупштини ==
Сретењски устав из 1835 садржи ове одредбе о народној скупштини:
 
* (Чл. 82) — Скупштина народна састоји сeсе из сто, најодабранији, најразумнији, најпоштенији и повјереније народно yу највећем степену заслужујући депутата из свију Окружија и свега Књажества Сербије. Како ће сeсе ови депутати, и по колико од сваког Окружија бирати, докле ли њиово званије трајати, одредиће сeсе особитим законом.
* (Чл. 83) — Сваки депутат кои би сeсе бирао за Скупштину народну, не смје млађи бити од 30 година.
* (Чл. 84) — Сваки депутат народа шаље сeсе yу скупштину о трошку они који га шиљу.
* (Чл. 85) — Скупштина народна купи сeсе сваке године по један пут о Ђурђевудне yу пуном числу на позваније књажеског указа, ако ли буде нужио и више пута yу години. Исто тако и одпушта сeсе књажеским Указом.
* (Чл. 86) — Никакав данак не може сeсе наложити или ударити без одобренија народне скупштине.
* (Чл. 87) — Сваки данак одређује сeсе само за једну годину дана; и ако сeсе по истеченију ове види и докаже из рачуна казначејства државног, да није довољан, то ће га скупштина народна за другу годину сходно повисити, како би мањак прошле године изишао.
* (Чл. 88) — Скупштини народној дужна јeје финансија давати сваке године a на захтевање њено и пре, чисте рачуне како о приходима тако и о расходима државним.
* (Чл. 89) — Годишња плаћа Књажеска не може сeсе без одобренија народне скупштине повисити, но и без одобренија Књаза не може сeсе умањити.
* (Чл. 90) — Народна схупштина има право чинити Књазу и [[Државни савет (Србија)|Државном Совјету]] претставленија о жалбама каквим и тегобама, и молити ји, да издаду закон о тому; јављати им злоупотребленија, која би видила yу правленију; и тужити сeсе Књазу на Државни Совјет, ако би членови његови или друге власти нарушиле устав или права, утврђена уставом, и нарушиле права кога год Србина.
* (Чл. 91) — Само народној скупштини предстоји право разполагати данак на народ.
 
У другим одељцима тога устава народној скупштиви дају сeсе још некоја права.
* (Чл. 28) — Тако народна скупштина заједно са Државним Совјетом бира кнеза yу случају изумирања лозе Обреновића и предлаже га Порти на потврду.
* (Чл. 54) — Са народном скупштином Књаз разговара преко Државиог Совјета, уколико му се не даде прилика да сeсе сам непосредно с њом споразумева.
* (Чл. 104) — Зајам за државне потребе може сeсе правити само уз пристанак народне скупштине.
* (Чл. 131) — Кад сeсе буду подизале болнице, школе и друге државне установе, народна скуштина треба да им определи трошак.
* (Чл. 140) — Промене yу овоме уставу могу сeсе вршити само уз пристанак народне окупштине.
 
== Извори ==
* [http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 38 — 49)]
* [http://www.parlament.gov.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-1804-2014/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%281815-1842%29-.2133.html Народне скупштине за време прве владавине Милоша и Михаила Обреновића (1815-18421815—1842)]
{{низ|
пре=[[Спасовска скупштина у Крагујевцу (1834)]]|