Википедија

Ортоклас — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м референце; козметичке измене
Ред 1:
{{РГФ032014}}
 
[[СликаДатотека:Orthoclase-246312.jpg|мини|десно|250п|Опис]]
 
'''Ортоклас KAlSi<sub>3</sub>O<sub>8</sub>''' ({{јез-ен|Orthoclase}}) је алкални фелдспат са делимично уређеном кристалном решетком моноклиничке симетрије. Кристали ортокласа су доста чест начин појављивања овог минерала. Близанци чести по карлсбадском, бавенском и манебашком закону. Агрегати су претежно зрнасти и масивни, а може се јавити и у виду плочастих агрегата.
 
== Хемизам ==
 
У природи је веома ретко чист калијумски алумосиликат, када теоријски садржи 16,9% К<sub>2</sub>0, 18,4% Аl<sub>2</sub>O<sub>3</sub> и 64,7% SiO<sub>2</sub>. Скоро редовно садржи променљиве количине Na односно Аб – компоненте. У поређењу са санидином, садржај је обично нижи и износи до 35%. Ортокласи са већим садржајем релативно су ређи у природи. Издвајање Na – компоненте која улази у хемијски састав ортокласа назива се '''пертитом'''. Пертитска компонента се обично издваја у виду непревилних млазева и жилица ређе сочивастих форми, облика NaAlSi<sub>3</sub>O<sub>8</sub>. Пертитска издвајања могу бити макроскопски уочљива када је реч о макропертитима. Ако су микроскопски видљива називају се микропертити, а ако су субмикроскопских димензија називају се крипто пертитима.
 
Образовање пертит је последица издвајања Na – компоненте у току кристализације ортокласа распадом првобитних хомогеног чврстог раствора на две фазе које су енергетски неједнаких унутрашњих енергија снижавањем температуре.
Ред 13:
Од примеса, ортоклас може да садржи мање количине Ba, Rb, Sr, Cs и др. елемената.
 
== Физичке особине ==
 
Боје '''беле''' до '''сивобеле''', ређе безбојан и жут. Може бити и алохроматски обојен. Од примеса хематита, ортоклас може бити црвенкаст до црвен. Овакви ортокласи се зову '''авантурини'''. Идиохроматски обојени зелени варијетети су ређи у природи и зову се '''амазонити'''. [[СликаДатотека:Amazonite 2.jpg|мини|десно|200п|Амазонит]]
 
Провидан до прозрачан минерал минерал, стакластог сјаја када је свеж. Цепљивости савршене до јасне по (001) и (010) са правим углом.
Ред 21:
Тврдине '''6'''<ref>Мосова скала</ref>. Специфичне масе око '''2,56''' у зависности од садржаја пертитске компоненте.
== Дијагностичке особине ==
 
Макроскопски се препознаје по облику кристала, агрегата и цепљивости. Може бити сличан са санидином, од кога се разликује по одсуству бистрине и мањој прозрачности. У виду агрегаа може бити сличан и с микроклином, од кога се разликује по углу цепљивости.
 
== Постанак, парагенеза ==
 
У природи ортоклас постаје на различите начине. Може постати процесима уређења санидинске решетке, као и директном кристализацијом из магматског растопа. У природи је обично примарно магматски , ређе метасоматски минерал када улази у састав магматских дубинских и вулканских стена. Обично је у парагенези са кварцом, плагиокласима типа албита и олигокласа, мусковитом, биотитом и др. минералима. Није карактеристичан за младе вулканске стене, када се образује санидин, већ старије вулканске стене, када се образује санидин, већ за старијевулканске стене. Ређи је као пегматитски минерал, везан за гранитске магме. Уколико се јави у пегматитима, показује крупне димензије кристала или агрегата. У пегматитима SAD су нађени кристали ортокласа величине и до неколико метара. Често постоје и регионално метаморфно, улазећи у састав различитих регионално метаморфних стена, док је ређи као контактно метаморфан или метасоматски минерал. У околорудним хидротермалним процесима измена стена, а нарочито у вези са процесима К – метасоматозе, може доћи до образовања његовог варијетета '''адулара'''. Адулар се може образовати и у алпским жицама, када се јавља у виду крупно развијених кристала.
[[СликаДатотека:AdulaireSuisse3.jpg|мини|десно|200п|Адулар]]
 
== Распрострањеност, примена ==
 
Ортоклас је чест фелдспат у [[магматске стене|магматским]] и другим стенама. Крупни кристали и близанциортокласа по карлсбадском закону јављају се на пример у гранодиоритима и кварц монцонитима Копаоника.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.perlissima.rs/oKamenju/amazonit.html Амазонит]
* [https://moodle.srce.hr/eportfolio/view/view.php?id=6268 Ортоклас]
 
== Види још ==
# [[Списак минерала]]
# [[Минералогија]]
 
== Референце ==
{{рефлистreflist}}
 
== Литература ==
* Др Данило Бабич: Минералогија, Београд, 2003.
 
[[Категорија:Минерали]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ортоклас”