Сретењска велика народна скупштина — разлика између измена

Ha основу [[хатишериф]]а [[Кнежевина Србија|Србија]] је добила право властите унутрашње управе, a с тим у вези било је потребно да се донесе устав и пропишу потребни закони. [[Милош Обреновић|Милош]] се за тај посао припремао још раније утолико више што се и у народу, a нарочито међу народним старешинама, Јавио покрет који је тежио за тим да се Кнежева власт ограничи и да се заведе пуна законитост које дотле није било у мери која је била потребна. Био је припремљен и нови устав који је требало обнародовати. Да би се то извело, сазвана је за [[Сретење Господње|Сретење]], 2. фебруара 1835. y [[Крагујевац|Крагујевцу]], велика народна скупштина на којој је било око 4000 лица, и то је највећа народна скупштина из времена Кнеза Милоша. На њој нису били само народне старешине, кметови и чиновници, него и од народа изабрани посланици, којима су трошкове подмиривали крајеви које су заступали на скупштини.