Колонија Рт добре наде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
Бури су тешко прихватили промену власти, особито они по удаљеним фармама. Британски судије почеле су да их позивају на ред због свирепог и бруталног поступка према својим [[Негроидна раса|црним]] [[ропство|робовима]]. Они су на се судске позиве најчешће оглушивали. Због тога је [[1815]]. избила права мала побуна. На истоку колоније код ''Слагтер'с Нека'', због ње су осудили петорицу Бура на вешање. За извршења казне, пукло је уже и четворо пало је на под. Тада је био обичај да се такве осуђенике након тога помилује, али су они упркос молби поновно обешени. Они су постали први бурски [[мартир]]и у сукобу који ће се наставити следећих деценија.<ref name=hist/>
 
Незадовољни Бури почели су да се селе преко [[Велика рибља река|Велике рибље ријеке]] тако да су то Косе схватили као ратну провокацију па је граница постала поновно несигурна. Због тог су Британци изградили [[1812]]. утврду [[Грахамстаун]], а затим читав низ утврда дуж Велике рибље реке. Велики напад Коса на Грахамстаун [[1819]]. приморао је тадашњег [[гувернер]]а СомерсетаСамерсета да формира тампон зону дуж Велике рибље реке у којој је било забрањено [[ропство]], а сви бели колонисти су постали аутоматизмом чланови граничне [[Милиција|милиције]]. Суше следећих година упропастиле су пројекат, који је касније спашен увођењем [[мерино]] [[Овца|оваца]], које су омогућиле колонистима да пристојно живе.<ref name=hist/>
 
Притисак на Буре и њихову културу појачао се [[1827]]. кад је [[енглески језик]] заменио [[холандски језик|холандски]] као службени језик колоније. Додатни ударац било је фаворизовање британских мисионара, за евангелизацију црначког становништва, којима су се они радо обраћали и жалили на поступке код бурских послодаваца. То је довело до многих тензија међу Бурима.<ref name=hist/>
 
Кап која је прелила чашу бурског незадовољства било је укидање ропства [[1834]]. године. Бурски фармери имали су тад око 40 .000 робова, које су требали да ослободе. Колонијалне власти су обећале и накнаду, која се једино могла исплатити у [[Лондон]]у. Већина бурских фармера била је толико сиромашна да си није могла ни унајмити агента који би их заступао у Лондону, а о путу су могли само да сањају.<ref name=hist/>
 
Након тога су Бури почели да се исељавају из колоније Рт добре наде. Лидер им је постао Пит Ретиф, који је након отвореног новинског чланка [[1837]]. повео 3 000 Бура преко Масива [[Дракенсберг]] на пут који је касније назван ''Велики пут'' (Groot Trek).<ref name=hist/> Они су се населили у [[Натал]]у, протерали нешто мало затечених британских колониста и основали своју [[Република Натал|Републику Натал]] с [[Питермарицбург]]ом као [[главни град|главним градом]] [[1939]]. године. Британци из Колоније Рт добре наде нису се због тога превише узбудили, већ су тврдили да је Натал и надаље територија у надлежности њихове колоније, те да се и на њих односе исти закони. Због тога је већина Бура из Натала поновно кренула на пут. Овај пут зашли су дубину у [[Јужна Африка (регија)|Јужне Африке]] до [[Хајвелд]]а и реке [[Орање]].<ref name=hist/>