Хришћански крст — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Могуће кршење лиценце
Ред 1:
{{Кршење лиценце|http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/K.htm}}
'''Крст''' (гр. σταυρος, лат. сгих, крст): је један од првих [[Хришћанство|хришћанских]] симбола који представља страдање и смрт кроз [[Распеће|распеће]] [[Исус Христос|Исуса Христа]].
{{prerađivanje}}
Поистовећен са ''"знаком Сина човечијега"'' (Матеј 24,30) и ''"барјаком"'' Цркве (Ис. 5,26), Крст постаје пут којим се следи [[Исус Христос - Син Божји|Исус из Назарета]], распети Цар (Марко 8,34-35). Сви [[Светитељи|мученици]] управљају очи на [[Исус Христос - Син Божји|Исуса Христа]], ''"Који умјесто предстојеће му радости претрпи Крст"'' - σταυρος (Јевр. 12,2), исповедивши да не постоји опит [[Рај|Царства Божијег]] без Крста (Дела 7,55-56). За [[Св. Игњатије Богоносац|Светога Игњатија]], [[Црква]] има своје порекло у крсном дрвету, на којем су хришћани "гране Крста": (Исус Христос) ''"био је заиста распет ради нас телом, за време Понтија Пилата и Ирода четверовласника, и благодарећи плоду Крста Његова и божанском Његовом [[Распеће|страдању]] ми постојимо да бисмо подигли древни барјак, Његовим [[Васкрсење|Васкрсењем]], и да сабере [[Светитељи|Свете Своје]] и верне Своје, било да су произашли од Јудеја или од многобожаца, у јединствено тело [[Црква|Његове Цркве]]"'' (Смирњанима, I, 2, стр. 134-135).
 
Крст подсећа не само на изоловани час из [[Икономија|икономије]] [[Спасење|Спасења]], на искупитељску жртву, него он рекапитулира сав живот [[Исус Христос - Син Божји|Исуса Христа]]: ''"Он гријехе наше сам изнесе на тијелу својем на дрво (το ξυλον - lignum), да за гријехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцијелисте"'' (1 Петр. 2,24). Крст је дакле својствен искупљујућем [[Оваплоћење|Оваплоћењу]] и љубави Божијој према човеку. У том смислу [[Св. Максим Исповедник]] вели да сва бића и твари, самом одређеношћу своје егзистенције, имају преко Крста христоцентричну оријентацију; стога све видљиво потребује Крст, док интелигибилне твари потребују гроб (Гностичке главе I, 67, Рум. филок., том 2, стр. 149). [[Свето Предање|Православна традиција]] није одвојила Крст од [[Васкрсење|Васкрсења]] те управо због тога није одвојила ни [[Оваплоћење|Оваплоћење]] од [[Обожење|обожења]]. Само у светлости [[Васкрсење|Васкрсења]] види се трагична реалност Крста и [[Грех|греха]], али и сила и власт Божија. Парадокс [[Хришћанство|хришћанске вере]] јесте управо у томе да се сила [[Бог|Божија]] показује у страдању, у Крсту: ''"Јер кад сам слаб онда сам силан"'' (2 Кор. 12,10). [[Васкрсење]] је открило и пренело [[Апостоли]]ма прави смисао Крста: дубину жртвовања, али и величанственост опроштаја и љубави [[Бог|Божије]]. Зато је Крст за неверујуће стена саблазни (σκανδαλον) (1 Кор. 1,20-23).
 
У [[Православље|Православном]] благочешћу, поштовање Крста нераздвојиво је од похвале [[Васкрсење|Васкрсењу]]: ''"Крсту Твоме клањамо се [[Исус Христос - Син Божји|Христе]], и Свето [[Васкрсење]] Твоје певамо и славимо"''. С једне стране, Крст открива греховно стање света и човекову одговорност да свет не падне у адски неред овога века. С друге стране, Крст је [[Бог|Божији]] изазов фаталности зла и смрти, замка у коју је био уловљен [[Ђаво|кнез овога света]] (Јован 14,30) на Голготи (Лука 23,37-39): ''"Јер ако и распет би по слабости, али живи по сили [[Бог|Божијој]]; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо живјети с њим силом [[Бог|Божијом]] за вас"'' (2 Кор. 13,4).
 
 
==Види још==
*[[Распеће]]
*[[Васкрсење]]