Господар рата — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 3:
Феномен господара рата се запазити готово кроз цијелу писану историју и кроз готово све културе, али се најчешће везује уз велике државе или [[царство|царства]] у којима из разних разлога (страна инвазија, природна катастрофа, грађански рат, династичке сплетке и сл.) долази до слабљења или потпуног нестанка централне власти. У таквим ситуацијама локални и регионални војни команданти преузимају војну и цивилну власт под паролом "увођења реда и закона" и "заштите народа", односно да би остварили властите политичке амбиције које су им у нормалним околностима биле ван домашаја. [[Историја Кине]] пружа бројне примере за овај феномен, укључујући и 20. век и [[Ера господара рата|Еру господара рата]] након слома [[династија Ћинг|династије Ћинг]] и стварања [[Република Кина|Републике Кине]]. Осим Кине, тај се феномен могао запазити и у [[Јапан]]у за вријеме [[Сенгоку ера|Сенгоку ере]] у 16. вијеку, односно у [[Русија|Русији]] за време [[руски грађански рат|грађанског рата]] 1918-1922.
 
Израз господари рата се у страној литератури често користио и за поједине војне командантне у време [[југославенскираспад ратовиСФРЈ|југославенских ратова]] 1990-их.
 
У данашње време се израз господари рата најчешће користи за [[пропале државе]] као што је [[Сомалија]], где једину ефективну власт имају разне паравојне формације на челу са харизматским појединцима. Један од примјера је и [[Авганистан]], чијим великим деловима управљају локални војни команданти и политичари чија је крајња оданост централној власти у [[Кабул]]у прилично упитна.
 
Господари рата су један од честих мотива, односно [[негативац|негативаца]]а у [[постапокалиптични жанр|постапокалиптичним]] делима фикције.
 
== Референце ==