Лажни објекти — разлика између измена

У [[Први свјетскисветски рат|Првом свјетском рату]], са појавом [[извиђање|извиђања]] из ваздуха лажни објекти се користе још више. Изграђују се лажни [[бункер]]и, [[осматрачница|осматрачнице]], ватрени положаји и оруђа, са циљем одвлачења ватре непријатеља са правих циљева. У позадини се граде лажна складишта, возила и војни логори. На Блиском истоку пред битку код [[Мегидо|Мегида]] британци 1918. праве 15000 лажних коња од сламе и ћебади, ради обмањивања противника о стварној концентрацији трупа.

У Другом свјетском рату л. се много примјењују на фронту и позадини. Британци код [[Тобрук]]а 1941. имају лажне тенкове и авионе, а код [[Ел-Аламејн]]а 1942., осим лажних артиљеријских положаја и лажне логоре, складишта муниције, горива, жељезничке станице, [[аеродромaerodrom|аеродроме]]е, па чак и лажни нафтовод. Овим је постигнуто да је на лажну жељезничку станицу око 8 км од Капуца (-{Capuzzo}-) бачено исто бомби колико и на праву. Пред [[битка за Нормандију|нормандијски десант]] у Енглеској се граде лажна пристаништа, а десант почиње спуштањем хиљада лутака - макета [[падобранацпадобранство|падобранаца]]а.

Послије Другог свјетског рата расте значај лажних објеката и маскирања посебно у условима премоћи противника у ваздуху. Тако се у [[Корејски рат|корејском рату]] праве лажни тенкови и арт. оруђа, као и мостови. Јединице Ослободилачке војске јужног Вијетнама током [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] праве лажне мостове од бамбуса и траве, за привлачење напада јединица [[Сједињене Америчке Државе|САД]].