Комбинаторна математика — разлика између измена

'''Комбинаторика''' је грана [[чиста математика|чисте математике]] која се бави проучавањем [[пребројив скуп|дискретних]] (и обично [[коначан скуп|коначних]]) објеката. Повезана је са многим другим гранама [[математика|математике]], попут [[алгебра|алгебре]], [[теорија вероватноће|теорије вероватноће]], и [[геометрија|геометрије]], као и са разним областима у [[рачунарство|рачунарству]] и [[статистичка физика|статистичкој физици]]. Аспекти комбинаторике укључују ''пребројавање'' објеката кои задовољавају одређени критеријум (''[[енумеративна комбинаторика]]''), одређивање да ли неки критеријум може бити испуњен, конструисање и анализирање објеката који испуњавају неки критеријум, налажење ''највећих'' ''најмањих'' или ''оптималних'' објеката, и налажење [[алгебарска структура|алгебарских структура]] у које ови објекти могу спадати (''[[алгебарска комбинаторика]]'').<ref>Група аутора, ''„Математика I Алгебра“'', [[Београд]] [[2004]].</ref>

Комбинаторика се подједнако тиче решавања проблема као и изградње теорија, мада је развила моћне теоријске моделе, поготово у другом делу двадесетог века. Једна од најстаријих и најчешће коришћених области комбинаторике је [[теорија графова]], која такође има изузетно бројне везе са другим областима.<ref>О. Шлимлих и Ј. Мајцен, ''„Логаритамске таблице“'', [[Загреб]] [[1972]].</ref>

== ЛитератураРеференце ==