Велеиздајнички процес (1915—1916) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Посебан значај и утицај међу Србима у БиХ имао је ''Соколски покрет'', који се у својој организацији и раду није обазирао на државне границе.<br />
Од 1911. године (''сви Српски соколи су наступили јединствено већ на „Другом свесоколском слету“ који се одржао у Загребу од 12. до 16. августа 1911. године'')<ref>Поповић Лаза: ''„ Соколски велеиздајнички процес у Загребу из 1915-1916 год.“'' (''Загреб: Штампарија Главног Савеза српских земљорадничких задруга, 1927, стр. 229'')</ref>, све су се српске соколске жупе (''Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци'') и друштва ујединиле у ''„Савез српског соколства“ '' (''у [[Београд]]у'').<br />
Седиште ''„Савеза српског соколства“'' налазило се ''„у истој згради“''<ref>Поповић Лаза: ''„ Соколски велеиздајнички процес у Загребу из 1915-1916 год.“'' (''Загреб: Штампарија Главног Савеза српских земљорадничких задруга, 1927, стр. 286'')</ref> у којомкојој је била и полувојна српска патриотска организација ''[[Народна одбрана|„Народна одбрана“]]'' (''основана је 1908. године''), што ће касније (''после [[Сарајевски атентат|Сарајевског атентата 1914. године]]'') аустроугарске окупационе власти искористити као разлог за гашење српских соколских организација на територији под њиховом контролом.<ref> Поповић Лаза: ''„ Соколски велеиздајнички процес у Загребу из 1915-1916 год.“'' (''Загреб: Штампарија Главног Савеза српских земљорадничких задруга, 1927, стр. 338'')</ref><br />