Палиндроми — разлика између измена

'''Палиндроми''' (од {{јез-грч|πάλιν}} (-{palin}-): натраг, опет, поново + {{јез-грч|δρóμος}} (-{dromos}-): правац, пут, смер; трчање, утрка, тркалиште, тркачка стаза = {{јез-грч|παλινδρομος}} (-{palindromos}-): који се враћа, повратан) су [[реч]]и, изрази, [[Реченица|реченице]], [[бројеви (врста речи)|бројеви]] или други низови знакова и симбола (и од њих сачињене веће целине) који имају одређено значење било да се читају унапред, било уназад (нпр. „поп“, „сив вис“; „3“, „1001“, „123“, „1+1“; [[Хемијска формула|хемијска ознака]] -{„С-С“}-; [[Логика|логички]] закон „А=А“…), односно одоздо и одозго (нпр. „69“, „оно“, „сос“).

Палиндромима се код нас највише бавио [[Енигматика|енигмата]] [[Ђуро Кнежевић]] ([[Нови Козарци]], [[1948]]. – [[Српска Црња]], [[1998]]), један од најбољих састављача [[анаграм]]а у [[Бившасоцијалистичка Федеративна Република Југославија|бившој Југославији]]. Кнежевићу се приписује један од најдужих српских палиндрома „екстрапопартске“, а аутор је и два новинска чланка о палиндромима.<ref>''Палиндром'', Замко, I, 3, 36, [[Сомбор]], 1995.</ref><ref>''Истраживање палиндрома'', Енигмоспектар, II, 3, 12-15, Sombor 1995.</ref>

Најдужа до сада пронађена палиндромна реч са одређеном смислом је [[придеви|придев]] од седамнаест словних знакова: „интертропортретни*“, који се налази између три портрета<ref>Далибор Дрекић [[1998]]</ref>. Следе: „ексмалајаламске*“, које су припадале [[Малајалам језик|Малајаламу]], које су произишле из Малајалама [1. један од [[Дравидски језици|дравидских језика]]; 2. назив једне од већих [[Филмска индустрија|филмских индустрија]] у [[Индија|Индији]]]<ref name="Дрекић_1999">Далибор Дрекић 1999.</ref>; „говоробрборовог*“ говоробрбор* м, брбор (= брбот) који се чује при говору када у устима има воде<ref name="Дрекић_1999"/>; „говороврворовог*“ [говороврвор* м, говор који подсећа на птичији жамор, цвркут]<ref name="Дрекић_1999"/>; „говоромрморовог*“<ref name="Дрекић_1999"/>; „говорозазоровог*“ [говорозазор* м, 1. зазирање од говора, говорења, срам, стид, срамота коју неко има од говора или при говорењу. 2. стрепња од говора, говорења; дивљење које код некога изазива говор, говорење]<ref name="Дрекић_1999"/>; „говоротуторовог*“ [говоротутор* м, тутор, старатељ задужен за вежбање говора]<ref name="Дрекић_1999"/>.

# ''[[грчки језик|грчки]]'': -{Νίψον ἀνομήματα μὴ μόναν ὄψιν}- („сперите своје грехе, а не само своје лице.“)

# ''[[латински језик|латински]]'': -{„In girum imus nocte et consumimur igni“}- („Врзмамо се около ноћу и изгарамо од ватре“)

# ''[[француски језик|француски]]'': -{„Bon sport, trop snob.“}- („Добар спорт, за снобове.“)

# ''[[шпански језик|шпански]]'': -{„No sap pas on.“}- („Он не зна где.“)

# ''[[мађарски језик|мађарски]]'': -{„Erőszakos kannak sok a szőre“}- („Агресивни мушкарци имају много косе“)

# ''[[пољски језик|пољски]]'': -{„Ej, i po pracy Car popije“}- („После посла чак и цар попије.“)

# ''[[руски језик|руски]]'': -{„А роза упала на лапу Азора.“}- („А ружа је пала на Азорову шапу.“)

# ''[[украјински језик|украјински]]'': -{„Козак з казок.“}- („Козак из бајки.“)

# ''[[бугарски језик|бугарски]]'': -{„Нещо метълът е мощен.“}- („Метал музика је моћна.“)

Многи наши писци, песници и комедиографи волели су да се поигравају речима. Још су [[клесар]]и у [[Средњевековнаисторија БоснаБосне и Херцеговине|средњовековној Босни]] урезивали у камену вишесмерне текстове који се могу читати помоћу огледала. Палиндроме су код нас писали бројни [[Књижевникписац|књижевници]] и енигмате: Марко Марулић, Гаврило Тројичанин, Христифор Жефаровић, Захарије Орфелин, А. Андрић, Јован Пачић, Јован Суботић, Н. Боројевић, Петар Петровић Његош, Симо Матавуљ, Борислав Пекић, Милорад Павић, Раша Попов, Иван Клајн, Слободан Стојковић, Србољуб Тасић, Зоран Фуруновић, Моша Одаловић, Милосав Славко Пешић, Недељко Бабић, Немања Митровић, Вида Огњеновић, Милица Пилетић, Далибор Дрекић...

На палиндроме најчешће наилазимо у [[Енигматика|енигматским]] часописима, где се понекад називају и „обртаљке“. Форме у којима се јављају су различите, од ребуса, [[загонетки]], палиндромних бројева до различитих врста [[укрштене речи|укрштеница]], магичнихх квадрата и ромбова. Разне врсте палиндромних загонетки писали су, између осталих и Ђуро Кнежевић, Владета Тривунац, Радомир Мићуновић и Зоран Радисављевић.

Смисао палиндрома у контексту [[генетика|генетике]] је делимично друкчији од оног који се наводи у општим дефиницијама. Наиме, пошто се [[ДНК]] обликује од спарених нити [[нуклеотид]]а, а нуклеотиди се увек спарују на исти начин ([[Аденин]] - A, [[Тимин]] - T, [[Цитозин]] - C, [[Гуанин|Гванин]] - G), за ДНК низ се каже да је палиндромни у два одвојена случаја: