Виговци — разлика између измена

м
ispravke
м (Разне исправке)
м (ispravke)
'''Виговци''' су били фракција, а потом и политичка странка у парламентима [[Краљевство Енглеска|Енглеске]], [[Краљевство Шкотска|Шкотске]], [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства]]. Између 1680их и 1850их, они су се борилу за власт против својих ривала [[торијевци|торијеваца]]. Порекло виговаца лежи у [[уставна монархија|уставном монархизму]] и противљењу [[апсолутна монархија|апсолутној власти]]. Виговци су играли централну улогу у [[Славна револуција|Славној револуцији]] из 1688. и били су доследни непријатељи краљева и прентендената из [[династија Стјуарт|династије Стјуарт]], који су били [[католичка црква|римокатолици]]. Виговци су преузели пуну контролу над владом и остали су доминантни све док краљ [[Џорџ III]], које је ступио на престо 1760, није омогућио повратак торијеваца. Превласт виговаца (1715—1760) је омогућила долазак [[династија Хановер|династије Хановер]] ступањем на трон [[Џорџ I|Џорџа I]] и неуспели [[Јакобитски устанци|Јакобитски устанак]] 1715. који су организовали торијевски побуњеници. Виговци су темељно прочистили торијевце са свих главних положаја у влади, војсци, [[Црква Енглеске|Цркви Енглеске]], судовима и локалним званичницима. Вођа виговаца је био [[Роберт Волпол]], који је контролисао владу у периоду од 1721-1742. Његов наледник је био [[Хенри Пелам]] (1743–1754).
 
Обе странке су настале као лабаве групације или тежње, али су постале званичне до 1784. са доласком [[Чарлс Џејмс Фокс|Чарлса Џејмса Фокса]] на место лидера реконституисане виговске странке која се борила против владајуће партије нових "торијеваца"„торијеваца“ (који немају никакав континуитет са претходним торијевцима) предвођених [[Вилијам Пит Млађи|Вилијамом Питом Млађим]]. Обе странке су се више темељиле на богатим политичарим него на широку подршку; било је избора за [[Дом комуна]], али је мали број људи контролисао већину бирача.
 
Виговстра странка је споро еволуирала током 18. века. Виговске тежње су подржавале велике арисократске породице, владавину протестантских Хановера и толеранцију нонкомформистичких протестаната ("[[Енглески дисиденти|дисидената]]", као што су [[пресбетеријанци]]), док неки торијевци подржали тежње на престо прогнане раљевске породице Стјуарт ([[јакобитизам]]), и практично сви торијевци су подржавали Цркву Енглеске и племство. Касније су виговци привукли подршку нових индустријалаца и богатих трговаца, док су торијевци стекли подршку земљопоседника и краљевске породице. До прве половине 19. века, међутим, политички програм виговаца више није обухватао само [[конституционализам|превласт парламента над монархом]] и подршку [[слободна трговина|слободној трговини]], већ и [[католичка еманципација|католичку еманципацију]], укидање ропства и проширење права гласа.
1.572.075

измена