Википедија

Privremena irska revolucionarna armija — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
'''Privremena Irska republikanska armija''' ([[irski]]: '''''Óglaigh na hÉireann''''', [[engleski]]: '''''Provisional Irish Republican Army''''' - skraćeno '''PIRA''') je [[Irska]] republikanska paravojna organizacija koja se smatra direktnim naslednikom [[IRA|Irske revolucionarne armije]], koja se borila s britanskim okupatorom za vreme [[Irski rat za nezavisnost|Irskog rata za nezavisnost]]. Kao i ostale paravojne organizacije koje se nazivaju IRA, Privremena IRA se takođe naziva i ''Óglaigh na hÉireann'' (Irski volonteri), što je i službeni naziv Irskih odbrambenih snaga. Privremena IRA je još poznata kao PIRA, 'RA, a u engleskom jeziku se ustalio i izraz ''Provos''.
 
Službeni cilj Pire je prekidanje britanske vlasti u Irskoj i uspostavljanje Irske socijalističke republike, na temelju proglasa iz [[1916|1916.]]. godine. Do [[Ugovor iz Belfasta|Ugovora iz Belfasta]] [[1998|1998.]]. godine, PIRA je želela da promeni status [[Severna Irska|Severne Irske]] unutar Ujedinjenog Kraljevstva, i da ujedini Irsku korišćenjem oružane sile i političkog uveravanja. PIRA se smatra terorističkom organizacijom u UK i ilegalnom organizacijom u Republici Irskoj.
 
[[28. jula]] [[2005|2005.]]. godine vojno veće Ire objavilo je kraj svoje oružane kampanje, tvdeći da će raditi na ostvarenju svojih ciljeva politički i kroz [[demokratija|demokratske]] programe, isključivo mirnim putem, te da se svi članovi odreknu bilo kakve druge aktivnosti. U septembru 2008. godine, službeni izveštaj nezavisne komisije navodi da je PIRA posvećena političkom putu i da više ne predstavlja pretnju miru ili demokratiji, tako da vojno veće Pire više nije funkcionalno.
 
== Poreklo ==
=== Raspad Ire 1969. ===
Prema učenju nasilnog irskog republikanizma (eng. physical force Irish republicanism), vlada koja postoji od [[1922|1922.]]. godine, i parlament Severne Irske, su ilegalne, i nametnuli su ih Britanci za vreme [[Anglo-irski spor|Anglo-irskog spora]], uprkos zadnjim izborima u celoj Irskoj, [[1918|1918.]], kada je većina glasala za ujedinjenu, slobodnu Irsku. Prava Irska republika, ona jednostrano proglašena [[1919|1919.]]. još uvek postoji. Privremena IRA je samo naslednik prvobitne Ire koja je služila Irskoj republici za vreme Irskog rata za nezavisnost.
 
Dok je za vreme mira i Irskog građanskog rata većina starijih članova Ire bila za odbacivanje britanskog predloga, većina republikanaca je prihvatila Irsku bez 6 najsevernijih grofovija. Ipak, manjina republikanaca je smatrala da je vojno veće Ire legitimna vlada obeju Irskih država dok zajednička država ne bude uspostavljena. Prvobitna je ideja bila zbaciti vlade obeju država i ujediniti ih, međutim, 40-ih godina je došlo do promene politike, i vojno veće Ire je izdalo naredbu da se nikakve akcije ne preduzimaju protiv 26 južnih grofovija. Od tada, IRA radi na rušenju [[Severna Irska|Severne Irske]], koja je i dalje deo Ujedinjenog kraljevstva. U 50-ima, IRA je vodila neučinkovitu gerilsku kampanju poznatu kao ''"Granična kampanja"''.
 
IRA se raspala na dve grupe na svojoj Specijalnoj vojnoj konferenciji u decembru [[1969|1969.]]. zbog pitanja suzdržanosti (treba li se prikloniti ili ne parlamentu Republike Irske) i zbog pitanja kako rešenja eksalacije nasilja u Severnoj Irskoj. 1969. Ozbiljni neredi izbili su u [[Deri]]ju, a stotine domova uništeno je u Belfastu. IRA nije imala ni oružje a nije bila ni organizovana kako bi zaštitila katolike u Severnoj Irskoj. Dve grupe koje su nastale bile su Službena IRA i Privremena IRA.
 
Službena IRA nije htela da se meša u ono što je smatrala manjim nasiljem, niti je htela da započne oružanu borbu protiv Severne Irske, uzimajući u obzir neuspeh Granične kampanje u 50-ima. Oni su svoje pristalice tražili unutar radničke klase. Za razliku od njih Privremena IRA je zahtevala veliku ofanzivu na Severnu Irsku i zaštitu katolika, te zbacivanje britanske vlasti.
Ред 35:
 
=== Vodstvo ===
Svi nivoi Ire imaju pravo da pošalju svoje delegate na Generalne vojne konvenkcije Ire (eng. General Army Convention - GAC). Te su konvenkcije bile vrhovni autoritet u donošenju odluka. Pre 1969. kada je takvo sastajanje bilo legalno, konkvenkcije su se redovno održavale. Nakon 1969. održale su se samo dva puta, [[1970|1970.]]. i [[1986|1986.]], zbog teške organizacije tajnog velikog okupljanja.
 
Pojedinačni odseci bili su:
Ред 57:
 
=== Aktivne jedinice ===
[[1977|1977.]]. godine Privremena IRA se reorganizovala iz većih, konvenkcionalnih jedinica u manje, uglavnom zbog problema sigurnosti. Umesto bataljona, dve paralelne jedinice su osnovane unutar brigade. Prva, struktura stare satnije je korišćena za zadatke patroliranja, skupljanja podataka i skrivanja oružja. Ovo su bile ključne delatnosti za podršku. Ipak, većina stvarnih napada izvršila je druga vrsta jedinice - jedinice aktivne službe. Da bi se poboljšala sigurnost i učinkovitost, jedinice aktivne službe bile su manje ćelije, od 5 do 8 ljudi, i služile su za oružane napade. Do kraja 80-ih i početka 90-ih, računalo se da IRA ima oko 300 članova u ćelijama i 450 kao podršku.
 
Izuzetak je bila brigada južnog Armaga, koja je zadržala svoju tradicionalnu hijerarhiju i veliki broj volontera u svom delovanju.
Ред 65:
== Strategija od 1969. do 1998. ==
=== "Eskalacija, eskalacija, eskalacija" ===
Nakon nereda u avgustu [[1969|1969.]]. godine, IRA je započela da naoružava i trenira kako bi zaštitila katolička područja od daljih napada. Nakon raspada, Privremena IRA je započela s planom za potpunu ofanzivu protiv britanske okupacije.
 
Službena IRA se protivila takvom pristupu zato što bi doveo do klasnog sukoba. Granična kampanja u 50-im izbegavala je urbana središta kako bi se smanjile civilne žrtve. S druge strane, Privremena IRA se bazirala isključivo na borbu u urbanim sredinama, u Belfastu i Londonderiju (ili kraće, Deriju).
Ред 76:
Najvažniji cilj u ovom periodu bilo je svrgavanje vlada u Severnoj Irskoj i u Republici Irskoj, i uspostavljanje sveirske, federalne republike, sa decenetralizovanim vladama i parlamentom za svaku od četiri povesne irske provincije. Ovaj program je poznat kao ''Nova Irska'' (irski: ''Éire Nua''). Ovaj program je bio na snazi do ranih 80-ih godina, kada je napušten zbog nove ideje o centraliziranoj sveirskoj državi.
 
Do sredine 1970-ih, bilo je jasno da su nade vođstva Ire o brzoj pobedi srušene. Ni britanska vojska nije bila sigurna imaju li njena delovanja ikakvog uspeha protiv Ire. Tajni pregovori između vođstva IRA-e i britanskim sekretarom za Severnu Irsku osigurali su prekid vatre koje je započelo u februaru [[1975|1975.]]. IRA je u početku verovala da je to početak povlačenja britanaca, ali posle je postalo jasno da britanci ne nude nikakve garancije. Neki su verovali, npr. Gari Adams, da je primirje loše za IRA-u, jer je dovelo do pada discipline i inflitriranja britanskih agenata, i na kraju, hapšenja. Primirje je propalo januara 1976. godine.
 
=== Dugi rat ===
Ред 90:
 
=== Štrajk glađu 1981. godine i politički put ===
Zatvorenici Ire, osuđeni nakon marta [[1976|1976.]]. nisu imali status posebne kategorije u zatvorima. Kao odgovor, više od 500 zatvorenika odbilo je da se kupa ili da nosi zatvorske uniforme ([[Prljavi protest]] i protest pokrivačima). Ovo je kulminiralo [[1981|1981.]]. u Irskom [[štrajk glađu|štrajku glađu]], kada se 7 članova Ire i 3 člana Irske narodnoslobodilačke armije izgladnelo do smrti kako bi dobili politički status. Vođa protesta, [[Bobi Sands]] i [[Oven Karon]] su odabrani u [[Britanski parlament|Britanskom parlamentu]], a dva druga demonstranta su odabrani za Irski parlament. Osim toga, došlo je do štrajkova i velikih demonstracija u obe Irske kao podrška štrajku glađu. Preko 100 hiljada ljudi bilo je na protestu Bobija Sandsa, prvom od štrajkaša koji je umro.
 
Nakon uspeha štrajka u dobijanju podrške, republikanci su počeli da posvećuju vreme političkom putu, kroz Šin Fejna. Dani Morison je sažela ovu aktivnost kao "snop papira u jednoj i [[Armalite]] u drugoj ruci".
Ред 100:
[[Датотека:AR-18.jpg|thumb|200px|[[Armalit AR-18]] - oružje koje je IRA tokom 1970-ih nabavila iz [[SAD]]-a; danas emotivni simbol njene oružane kampanje]]
[[Датотека:AK47.jpg|thumb|200px|[[AK47]] - libijski vođa [[Muamer el Gadafi]] donirao je preko 1,000 ovih pušaka IRA-i tokom 1980-ih]]
U prvim danima sukoba, od [[1969|1969.]]. do [[1971|1971.]], PIRA je bila slabo naoružana, ali ranih 70-ih godina nabavila je velike količine modernog oružja od svojih pristalica iz SAD-a, od libijskog vođe el-Gadafija te prodavača oružja u Europi, Americi, Bliskom Istoku i drugde.
 
U početku, osnovne aktivnosti su bile usmerene ka podršci nacionalističkim protestima i odbrani katoličkih područja. Zbog toga je IRA dobila veliku podršku, te su na njih gledali kao na branitelje Irskog naroda i katolika.
 
Ipak, od [[1971|1971.]]. do [[1994|1994.]]. započela je veliku ofanzivnu oružanu kampanju protiv britanske vojske, krune lojalne irske policije i ekonomskih ciljeva u Severnoj Irskoj. Prva polovina 70-ih bila je vreme najžešćeg nasilja. Osim toga, PIRA je izvršila napade na protestantne kao osvetu za napade na katolike.
 
Privremena IRA bila je prisutna uglavnom u Severnoj Irskoj, iako je delovala i u Engleskoj, Republici Irskoj, Holandiji i Zapadnoj Nemačkoj. Isto tako je ciljala na službenika Britanske vlade, političare, sudije, važnije vojne i policijske službenike. Do ranih 90-ih, IRA u je u Južnom Armagu započela sa svojom poznatom snajperskom kampanjom i napadima na britanske helikoptere. Bombaški napadi su bili usmereni na političke, gospodarske i vojne mete, i nekih 60 civila je ubijeno u napadima u Engleskoj. Smatra se da su bombaški napadi uverili Britansku vladu da počnu s pregovorima.
 
== Prekid vatre i uništenje naoružanja ==
[[31. avgusta]] [[1994|1994.]]. godine, Privremena IRA je proglasila prekid vatre. Iako nije važio od [[1995|1995.]]. do [[1997|1997.]], označio je kraj velike oružane kampanje.
 
Od decembra [[1995|1995.]]. do jula ''1997.'' IRA je prekinula primirje jer nije bila zadovoljna pregovorima. Prekid je ponovo počeo 1997. i traje do danas.
 
Privremena IRA je uništila svo svoje oružje od jula do septembra [[2005|2005.]]. godine. Računa se da je uništeno:
 
* hiljadu pušaka
Ред 128:
 
== Dogovor u Belfastu ==
IRA je proglasila prekid vatre [[1997|1997.]]. godine kao deo mirovnih procesa koji su doveli do dogovora [[1998|1998.]]. u [[Belfast]]u (ili Dogovor dobrog petka; eng: Good Friday Agreement). U dogovoru je glavni cilj bio prekid svih paravojnih aktivnosti i razoružavanje oružanih skupina.
 
== Spoljašnje veze ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Privremena_irska_revolucionarna_armija”