Задушнице — разлика између измена

Најважнији помен за преминуле је [[Проскомидија]] која се служи на свакој [[Света Литургијалитургија|Светој Литургији]]. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове [[Гробље|гробове]].

''Задушнице'' суобележавају обележавањасећање [[дан]]а одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. [[Кољиво]] или ''кувано жито'' се носи у парохијски или манастирски [[храм]], као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада [[свештеник]] вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, увекчитав може даобред се одеслужи у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и знахраму.

* ''Жито'' нас симболично подсећа на Христове речи да '''зрно тек кад умре род доноси''', и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости [[Царство небеско|Царства небеског]].

* ''Свећа'' је симбол светлости [[Христос|Христове]]. Он је рекао: '''Ја сам светлост свету'''. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

* [[ускрсУскрс|ускршње]], пред почетак ускршњег поста,

* [[Петровдан|петровске]], пред почетак петровског поста

* [[Велика Госпојина|великогоспојинске]], пред почетак великогоспојинског поста,

* [[божић]]не, пред почетак божићног поста,

* а негде и [[јесен|јесење]] – [[Митровдан|митровске]] или “велике” задушнице.