Битка за Купрес 1942. — разлика између измена

'''Битка за Купрес''' одиграла се од [[28. јул]]a до [[20. август]]а [[1942]]. године. Оперативна група бригада [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВЈ]] настојала је да изолује усташки гарнизон у [[Купрес]]у и у више наврата покушала да га концентричним ударом ликвидира. Сви напади су остали безуспешни и поред осетних губитака, па је [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] [[20. август]]аавгуста одустао од опсаде [[Купрес]]аКупреса и усмерио своје снаге према [[Мркоњић Град]]у и [[Јајце|Јајцу]].

Иако битка за [[Купрес]] није имала велики оперативни значај ни за једну од страна у сукобу, обе стране испољиле су у борби изузетно залагање и пожртвовање. Међу [[народноослободилачка војска Југославије|партизанским борцима]] и у народу остало је трајно горко сећање на изгубљену битку и тешке губитке. Осим недовољне бројности и недовољне опремљености, узрок пораза лежао је и у неадекватном командовању, планирању, погрешној употреби и недовољној међусобној сарадњи јединица, Битка је за младе бригаде представљала ратну школу из које су извучена значајна искуства.

У источним крајевима партизани су били принуђени на дефанзиву, што је исцрпљивало њихове људске и материјалне ресурсе. [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] увидео је да се партизански рат може успешно водити једино офанзивном стратегијом, брзим покретима и изненадним нападима. Након исцрпљујућих вишемесечних борби против [[Краљевина Италија|италијанско]]-[[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага у источној [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Санџак (област)|Санџаку]], [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је донео одлуку да од преосталих ударних снага у тим крајевима формира групу бригада и са њима покрене наступни марш према западу и северозападу, успостављајући везу са својим снагама у западној [[Босна|Босни]] и [[Далмација|Далмацији]].

Област којом су наступале бригаде налазила се највећим делом у италијанској окупационој зони. Италијани су у [[мај]]у и [[јун]]у одлучили да изврше реогранизацијују свог окупационог система, те су повукли своје трупе из готово свих места у унутрашњости и предали их снагама [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].

Власти НДХ доживљавале су италијанску окупацију као ограничење свог суверенитета. Међутим, у другој половини [[1941]]. и првим месецима [[1942]]. услед јаког притиска устаника, повлачење Италијана није долазило у обзир. Подела устаника на [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]] до које је дошло у првим месецима [[1942]]. године, продубљивање сукоба међу њима и склапање примирја са неким четничким групацијама током пролећа у великој мери је олакшало ситуацију у којој су се налазиле власти НДХ. Тако су оне крајем пролећа интензивно радиле на изградњи своје војне и цивилне администрације у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].

Међутим, за успешно извршење овог подухвата нису располагали довољним људским и материјалним ресурсима, као ни потребном подршком становништва. Отуда се група [[Списак бригада НОВЈ|партизанских бригада]] у почетку свог наступања сусретала са слабијим одбрамбеним снагама, састављеним од локалне милиције, мањих војних јединица слабе борбености и само мањим групама усташа. Тако су партизани с лакоћом заузели [[Коњиц]], [[Прозор]] и [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњи Вакуф]]. Овај продор партизана изазвао је узбуну у структурама [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и хитно ојачавање осталих гарнизона елитним усташким снагама из Првог стајаћег дјелатног здруга, такозване [[Црна легија|Црне легије]] и јачим домобранским формацијама са припадајућом ратном техником.

Дошло је до неке врсте битке са временом која је одлучивала судбину гарнизона у [[Босна|Босни]], до трке између снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]].

[[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] су ову трку у великој мери изгубили, и тако за неко време испустили иницијативу из руку. Заварани претходним лаким успесима, нису посветили довољно пажње непријатељевим намерама и активностима, и нису извршили довољан притисак на непријатељске комуникације. Тако су почетком августа усташки гарнизони у горњем току [[Врбас (ријека)|Врбаса]], те [[Купрес]], [[Ливно]] и оближња места, знатно ојачани. Уместо неколико стотина наоружаних цивила, сад су се пред партизанима налазиле хиљаде фанатичних усташа предвођених својим командантима [[Јуре Францетић|пуковником Францетићем]], [[Фрањо Шимић|пуковником Шимићем]] и [[Рафаел Бобан|бојником Бобаном]], који су почетком августа руководили борбама у области [[Ливно|Ливна]], [[Бугојно|Бугојна]] и [[Купрес]]аКупреса.

То је довело до неуспеха. [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је оперативну групу поделио на два дела: северну групу, коју су сачињавале [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга]] и [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврта пролетерска]], и јужну, од [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске]]. Северној групи дат је задатак да делује у горњем току [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и да заузме [[Бугојно]] и [[Доњи Вакуф]], а као споредни циљ да ликвидира гарнизон у [[Купрес]]уКупресу. Јужна група добила је задатак да заузме [[Ливно]] и околна упоришта.

Задатак постављен пред северну групу, имајући у виду однос снага, одлучност и утврђеност непријатеља, био је нереалан. Ситуацију је погоршало слабо и недоследно руковођење, тако да ова група није успела да прекине непријатељев саобраћај у овој области. Стога је напад на [[Бугојно]] у два наврата ([[16. јул|16]]./[[17. јул|17]]. и [[20. јул|20]]./[[21. јул]]а) завршен неуспехом, а група није успела ни да блокира гарнизоне, већ се нашла изложена испадима [[Усташка војница|усташа]] из [[Бугојно|Бугојна]] и [[Купрес]]аКупреса. Тада је [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] донео одлуку да ова група ликвидира гарнизон у [[Купрес]]уКупресу.

У међувремену, јужна група успела је да у [[Борбе за Ливно 1942. године|борбама 5.-6. августа]] сломи отпор усташко-домобранског гарнизона и заузме [[Ливно]]. Ова победа је донекле олакшала ситуацију северне групе и имала далекосежан значај за развој [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]].

Појава [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]] изазвала је такву мобилизацију. Пред сваким јачим нападом муслиманско и католичко становништво склањало се са породицама и стоком у [[Купрес]]. Стварању страха и неповерења доприносили су руководиоци НДХ - на пример, пуковник Шимић у извештају од [[3. август]]а каже да „партизани пале сва муслиманска и католичка села око Купреса“. Концентричан напад партизана на Купрес довео је до тога да су у градићу, поред становништва, нашло још око 9.000 избеглица из околних села, док су се мушкарци сврстали у усташке јединице, решени да се боре до последњег.

Након одбијања напада на Бугојно, [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска бригада]] је распоредила своје батаљоне на цесту између [[Купрес]]а и [[Бугојно|Бугојна]] и између Купреса и Благаја. Јединице су вршиле чишћење терена нападајући чете локалне усташке милиције. Гонећи усташку милицију из Злосела, бригада је у два наврата упала у сам Купрес, а [[28. јул]]a готово је успела да га заузме. Међутим, наредних дана нашла се под ударом јачих усташких снага из Бугојна, које су настојале да се пробију у Купрес ради ојачања гарнизона. [[5. август|Петог августа]] у зору истовремено су кренуле у наступање усташе из Бугојна и из Купреса. Вештим маневром успели су да одбаце бригаду према Благају и да око четири поподне уђу у Благај и почну са паљевином и пљачком. Контранападом бригада је успела да их одбаци из Благаја, али није успела да спречи спајање двеју група и пристизање појачања у [[Купрес]].

Спољашњу одбрану [[Купрес]]аКупреса чинили су утврђени положаји у оближњим селима: Злоселима, Османлијама, Олову, Чар дачици, Алајбеговом Оџаку, Беговом Селу, Горавцима, Отиновцима, Ботуну, Кукавицама, Врилу и Брдима, као и на узвишењима. Нарочито су били утврђени положаји на северној и северозападној страни: на висовима Малим и Великим Вратима, Малом Стожеру, Малој Плазеници и Чардачици. Са западне је стране читав низ насеља и брежуљака, утврђених рововима, био укључен у систем одбране, док је с јужне и источне стране голо поље представљало, само по себи, препреку за нападача јер је било контролисано ватром из утврђења на ивици града. У пољу на око 200 метара од првих кућа поред пута за Вуковско налазио се бетонски силос са којег су усташе митраљезима контролисале прилазе месту.

Штаб [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] је упутио Први и Трећи батаљон према Малим и Великим Вратима, Малој Плазеници и Малом Стожеру, да заузму те јаке објекте који штите град са северне и североисточне стране и да пресецањем комуникације спрече сваки покушај интервенције непријатеља из [[Бугојно|Бугојна]]. Пошто су се на положајима дуж пута налазили јачи непријатељеви делови, укопани у рововима, то су партизани наишли на жилав отпор. Придајући значај тим објектима, јер је њиховим држањем обезбеђивао комуникацију на најугроженијем месту, тј. на превоју између Купрешког поља и долине Поричнице, непријатељ је настојао да се по сваку цену одржи на њима. Па ипак, и поред све упорности, [[Усташка војница|усташе]] су, снажним јуришима бораца [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], биле принуђене да напусте положаје и да се повуку, делом у [[Купрес]], а делом ка [[Бугојно|Бугојну]].

У оштрим борбама, које су трајале до пред зору, бомбаши су освајали ров по ров. Пошто су овладали Великим Вратима, батаљони [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] су извршили рушења и запречавања на друму од Великих Врата до Копривнице. Сви дрвени мостови били су попаљени, а друм је прекопан дубоким јарковима и закрчен великим бројем стабала.

У међувремену су Други и Четврти батаљон напали непријатељеве положаје на Чардачици, где је такође дошло до јаке борбе. [[Усташка војница|Усташе]] су пружиле снажан отпор и у први мах задржале партизане. Међутим, поновљеним јуришем, батаљони су сломили одбрану и потисли усташе у град. Настављајући напад партизани су се дохватили и првих кућа, где су успели да заплене три пушкомитраљеза, али је ту њихов продор био заустављен. Делови Трећег крајишког НОП одреда (чета батаљона "[[Васо Пелагић|Пелагић]]", Купрешка чета и Стројички вод), наступајући дуж старог друма који се спушта у град падинама Мале Плазенице, избили су такође пред прве куће, где су храбро погинули познати крајишки команданти, [[народни херој Југославије|народни хероји]] [[Симо Шолаја]] и [[Душан Метлић]]. Продор делова [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] и Трећег крајишког одреда у северни део варошице није могао бити извршен јер је, услед снажног отпора непријатеља, силина напада попустила. [[Усташка војница|Усташе]] су на том простору убациле своје резерве, брзо локализовале местимичне продоре партизана и тако успеле да консолидују одбрану. Пошто су друге јединице биле задржане на прилазима граду, то су се оба батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] и делови Трећег крајишког одреда нашли у тешкој, ситуацији. Дан је затекао ове усамљене делове пред непријатељевим утврђењима, изложене јакој ватри. Како је било очигледно да се више не може ништа учинити и да би свако даље инсистирање на продору у град било неоправдано, штаб бригаде је обуставио напад, а јединице повукао на Чардачицу и Малу Плазеницу.

Штаб [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] је у 21 час упутио у напад четири [[батаљон]]а, док је Пети батаљон задржао у резерви на Великом Стожеру. Први батаљон се спустио с Великог Стожера и напао Бегово Село и Алајбегов Оџак, где су се налазили истурени делови усташке милиције. У наступању и у борбама око ових села батаљон се задржао нешто дуже, тако да је тек око 2:30 часова избио пред [[Купрес]]. Терен којим је наступао био је врло непогодан: борци су морали да се крећу равницом на којој није било никаквих заклона. Снажан отпор усташа није давао нападачу реалне изгледе за продор у град. Штаб батаљона се нашао пред тешким, готово нерешивим проблемом. Како није имао везе са суседним јединицама [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], а ватру с Великих Врата и падина Мале Плазенице у бок својих јединица је оценио као непријатељеву, он је закључио да оне нису заузеле Велика Врата и Плазеницу и да би у таквој ситуацији, када је непријатељ држао те јаке објекте и силос, било неоправдано наставити напад који није обећавао ништа друго осим бескорисних жртава. Зато је, пред зору, одлучио да обустави напад и повуче своје чете на Велики Стожер.

Остала два батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]], који су нападали с југа, преко Купрешког поља, наишли су на отпор непријатеља још у селу Брдима, око 4,5 -{km}- јужно од [[Купрес]]аКупреса. Непријатељеви истурени делови су се, међутим, брзо повукли. Батаљони су одмах наставили наступање ка [[Купрес]]уКупресу. Пошто су изгубили доста времена на запоседање Погане Главице, Други батаљон је пред зору избио пред Купрес. Пошто није успео да ухвате везу са суседним јединицама и оценивши да би према тренутној ситуацији самостално наступање било безизгледно и довело до непотребних жртава, штаб је у зору извукао свој батаљон из додира са непријатељем.

Оценивши да је напад сузбијен и да се партизанске јединице повлаче, [[Усташка војница|усташе]] су кренуле за њима да би их разбиле и распршиле. Из града су се, у свим правцима, упутиле колоне усташа, подржане артиљеријском ватром и дејством [[авион]]а, док су истовремено из Бугојна кренули јачи делови да би рашчистили пут за [[Купрес]]. Нарочито је активно било дејство авиона, који су, по мишљењу команданта јединица у Купресу, стигли у прави тренутак и много допринели да напад партизана буде одбијен. Пред наступањем надмоћних снага и налетима авијације, јединице [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], су се око 9 часова повукле са Чардачице и Мале Плазенице, а усташе су продужиле ка Великим и Малим Вратима и Малом Стожеру. Под упорним притиском усташа, Друга пролетерска бригада је била принуђена да одступи и с тих положаја, које су усташе затим запоселе и тако поново ослободиле своју комуникацију за [[Бугојно]].

[[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је одлучио да се поновни напад на [[Купрес]] одложи за [[13]]/[[14. август]] и изведе снагама [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге]] и [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске]], [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прве крајишке]] и [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке]] и два батаљона [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске бригаде]], делом Трећег крајишког НОП одреда и батаљона "[[Војин Зиројевић]]" - укупно 16 батаљона, односно 2.400 бораца. Требало је да нападају: [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска бригада]] са севера, од Малих врата и Великих врата; [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прва крајишка]] и [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка НОУ бригада]] са запада и југозапада; 4. пролетерска бригада са источне и јужне стране, на истом одсеку и истим правцем којима је и први пут нападала. Почетак напада: [[13. август]] у 21:00.

У наређењу Штабу [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]], врховни командант [[Јосип Броз Тито]] је посебно нагласио значај предстојећег напада: {{цитат|Ми морамо уништити ово усташко гнездо. Зато се поновни ''одсудни'' напад мора правилно поставити пред борце и пред старешине... Све јединице и старешине упознајте са задацима.}}<ref>[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том II, књ. 5, документ. бр. 98</ref>

Усташки браниоци били су свесни да предстоји напад и добро су организовали ватрену контролу свих прилаза [[Купрес]]уКупресу. Отуда се није могло ни мислити о прикривеном убацивању неких јединица у дубину непријатељске одбране, што је била омиљена партизанска [[Војна тактика|тактика]]. Све јединице морале су да се привуку на јуришну удаљеност и да јуришом савладају чистину контролисану густом непријатељском ватром и докопају се првих кућа.

Већ у овој фази, усташе су постигле битан успех, наневши партизанским јединицама на прилазима тешке губитке. Систем ватре био је веома добро организован и веома густ, тако да, чим би открили присуство партизана на одређеном сектору, уследила би интензивна унапред припремљена минобацачка и митраљеска ватра. Најтеже губитке претрпели су други и четврти [[батаљон]] [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]].

Све јединице су, трпећи тешке губитке су по групама успели да продру у прве ровове и докопају се првих кућа. Уз помоћ бомбаша напредовало се по групама, корак по корак, од куће до куће. Први [[батаљон]] [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]], напредовао је дуж главне улице. [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Прва крајишка бригада]] пробила се до усташке [[батерија артиљерије|батерије]] брдских [[топ]]ова и ватреном контролом онемогућила њено коришћење, међутим, упркос великом залагању да освоји топове, заустављена је на 30 [[метар]]а од њих. Међутим, ови местимични продори нису поколебали усташку одбрану. Усташе су успеле су да одрже у својим рукама најзначајније објекте: силос, жандармеријску касарни и Хрватски дом, и да нанесу нападачима озбиљне губитке. [[Фрањо Шимић|Пуковник Шимић]] све време је чврсто држао јединице у својим рукама, координирао одбрану и интервенисао резервом на угроженим секторима.

{{цитат|Непријатељ је очајнички и снажно интервенисао на наше дијелове који су упали у град и у једном моменту борним колима, артиљеријом и пакленом ватром из дијела града према силосу успио да заустави наше јединице пред утврђеном касарном на једну трећину вароши. Штабови наших батаљона правилно су реаговали на појаву борних кола, склањајући људство у зграде и позади зграда и формирајући бомбашке групе, које су напале борна кола са крагујевачким бомбама, но успјели су само да дјелимично оштете кола. }}<ref>Извештај Штаба 4. пролетерске бригаде Врховном штабу од 18. августа 1942., [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том II, књ. 6, документ. бр. 108</ref>

[[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] нису успели да успоставе команду и везе у [[Купрес]]уКупресу. Заменик команданта [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]], [[Шпиро Мугоша]] пробио се са јединицама у Купрес, али је био одсечен и погинуо заједно са свим куририма.

Пред зору, партизанске јединице биле су изморене, десетковане и суочене са оскудицом муниције. Такође, било је неопходно извући велики број рањеника. Било је очигледно да усташки отпор не попушта и да партизански напади више немају изгледа на успех. У тој ситуацији штабови су издали наређење за одвајање од непријатеља и извлачење из [[Купрес]]аКупреса.

У овој ситуацији усташке јединице у [[Купрес]]уКупресу поново су демонстрирале своју чврстину и одлучност. Осетивши попуштање партизанскок притиска, усташки штаб покренуо је своје јединице у општи контранапад у у гоњење партизанских јединица у повлачењу. У овоме су испољили енергичност, и партизани су били принуђени на огорчену одбрану заштитних делова да би спречили одсецање јединица и омогућили извлачење рањеника. Неколико рањеника које су усташе ухватили зверски је масакрирано.

Након сређивања јединица, [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је, осведочивши се у отпорну снагу купрешког гарнизона, одустао од даљих напада и усмерио оперативну групу бригада према [[Мркоњић Град]]у и [[Јајце|Јајцу]].

Битка за [[Купрес]] представљала је значајну победу за усташке војне снаге у Босни. Међутим, то је био краткотрајан успех. Партизанске јединице и штабови извукле су искуства из овог неуспеха и у следећим недељама задали су усташама више тешких пораза који су крунисани [[Борбе за Јајце 1942.|заузимањем Јајца]] [[24. септембар|24. септембра]] [[1942]]. године.

Пораз на Купресу представљао је за партизанске јединице и штабове мрљу на војничком поносу. [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска]] је још једном напала Купрес [[28. децембар|28. децембра]] [[1942]]. године, али поново без успеха. [[Купрес]] је коначно освојила [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Трећа крајишка бригада]] [[3. октобар|3. октобра]] [[1943]]. године, након чега никад више није представљао значајније утврђење.