Википедија

Рат Сицилијанске вечерње — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Francesco Hayez 023.jpg|мини|десно|350п|'''Сицилијанско вечерње''', слика из 1846.]]
'''Рат сицилијанског вечерња ''' ([[1282]]—[[1302]]) представља рат који је започео [[1282]]. побуном (званом [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанско вечерње]]) против Карла I Анжувинца, а завршио је [[1302]]. миром у Калтабелоти. Рат се одигравао на [[Сицилија|Сицилији]], [[Каталонија|Каталонији]] и још неким деловима западног Медитерана. С једне стране у рату је учествовао краљ Арагона, а са друге стране [[Карло I Анжујски|Карло I Анжувинац]], његов син [[Карло II Напуљски]], краљеви Француске и папа.
 
== Позадина Сицилијанске вечерње ==
Ред 7:
На ускршњи понедељак [[30. март]]а [[1282]]. у једној цркви на периферији [[Палермо|Палерма]] управо током вечерње молитве започела је побуна названа [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанско вечерње]]. Тачни догађаји који су довели до Вечерња нису најбоље познати, али сви различити описи тога догађаја спомињу да су Французи напастовали или провоцирали сицилијанске жене. Тај догађај је разљутио Сицилијанце, који су после тога током 6 седмица побили 4.000 Француза на Сицилији. У то време краљ Сицилије је био [[Карло I Анжујски|Карло I Анжувинац]], који је владао Сицилијом уз помоћ Француза, на које је народ Сицилије био веома киван. Французи су били озлоглашени, јер су лоше поступали са локалним становништвом. Народ је поштедео само неколико Француза, који су били познати по добром понашању.
 
[[Месина]] се задња побунила [[28. април]]а [[1282]]. Побуну су потпиривали и представници Педра III Арагонског као наследника Манфреда Сицилијанског. [[Пере III од Арагона|Педро III Арагонски]] је бесуспешно покушао да добије подршку Византије.
 
== Арагонска инвазија Италије ==
Ред 15:
[[Карло I Анжујски|Карло I Анжувинац]] је прикупио војску у [[Калабрија|Калабрији]], искрцао се крај Месине и започео опсаду. Петар III Арагонски се искрцао [[30. август]]а [[1282]]. крај Трапана и умарширао је у [[Палермо]], а [[4. септембар|4. септембра]] прихваћен је од Сицилијанаца као владар. До краја октобра протерали су снаге Карла Анжувинца. Папа је на то екскомуницирао арагонског краља [[Пере III од Арагона|Педра III Арагонског]] и лишио га краљевства.
 
Педро се искрцава у [[Калабрија|Калабрији]], где до фебруара [[1283]]. заузима већину калабријске обале. Карло I Анжувинац је био очајан па је понудио Педру Арагонском да реше сукоб двобојем њих двојице. Педро Арагонски је то прихватио. Дуел је био предвиђен за 1. јун у Бордоу, а судија је требало да буде енглески краљ [[Едвард I Плантагенет|Едвард I]]. Едвард I је одбио да учествује у свему томе, тако да се двобој никад није одржао. [[Пере III од Арагона|Педро III Арагонски]] се због невоља у Арагону вратио у Шпанију, оставивши представнике да управљају Сицилијом у његово име.
 
Док је Педро III Арагонски био у Шпанији каталонски адмирал [[Руђер де Љурија]] је наставио са ратом на југу Италије. Јаком флотом разарао је калабријску обалу. Руђер де Љурија је заузео [[Малта|Малту]] и победио је анжувинско-провансалску флоту у [[битка код Малте|бици код Малте]].
Ред 29:
Брат Педра III Арагонског придружио се Французима. Држао је важне територије између Арагона и француских вазалних поседа. Најзначајнији посед је била грофовија [[Русијон]]. Током 1284. велика француска армија вод вођством краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]] улази у Русијон. Војска се састојала од 16.000 коњаника, 17. 000 стрелаца и 100.000 пешака. Међутим локално становништво је било против Француза, задавши им доста муке да их савладају.
 
Током [[1285]]. француске снаге су опет напредовале, тако да је [[Шарл Валоа|Карло III Валуа]] крунисан, али не са правом круном, него са кардиналским шеширом. Из Италије се вратио [[Руђер де Љурија]] уништивши француску флоту. Француска војска је била тешко погођена епидемијом дизентерије. Чак се и наследник француског престола, [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] разболео. Французи су били принуђени да преговарају о слободном проласку краљевске породице преко Пиринеја. Краљевска породица је добила слободан пролаз, а француска војска није, па је десеткована на [[Пиринеји]]ма при пробоју у Француску. Чак је и француски краљ [[Филип III Храбри]] побегао испред Педра Арагонског и умро је у Перпињану.
 
Педро III Арагонски је умро [[2. новембар|2. новембра]] [[1285]]. Уговором из Тараскона [[1291]]. Арагон и службено припада Педрову наследнику [[Алфонсо III Арагонски|Алфонсу III Арагонском]], а црква укида забрану и екскомуникацију.
 
== Сицилија против Напуља и Арагона ==
Ред 39:
Уговор [[Ђауме I Сицилијански|Ђаумеа I Сицилијански]] са папом обавезивао га је да помаже [[Анжујци]]ма против свога брата [[Федерико III Сицилијански|Федерика III Сицилијанског]]. Арагонска флота је због тога нападала Сицилију. Федерико III Сицилијански је извршио инвазију Калабрије [[1296]]. Заузео је неколико градова, потакао је побуну у [[Напуљ]]у. Поред тога преговарао је са гибелинским градовима [[Тоскана|Тоскане]] и [[Ломбардија|Ломбардије]] и потпомагао је побуне против папе.
 
Арагонски краљ Ђауме I Сицилијански је озбиљно намеравао да испуни свој део споразума из [[1295]]. Добио је подршку најбољих и најспособнијих очевих људи, а посебно адмирала [[Руђеро ди Лаурија|Руђера ди Лаурије]]. Командујући флотом уз помоћ адмирала
Руђера ди Лаурије арагонски краљ побеђује [[4. јул]]а [[1295]]. сицилијанску флоту у [[битка код рта Орландо|бици код рта Орландо]]. У то време [[Анжујци]] се искрцавају на Сицилији и заузимају [[Катанија|Катанију]], коју Сицилијанци успевају касније да поврате. Међутим [[14. јун]]а [[1300]]. Руђер де Љурија побећује Сицилијанце и заробљава Федерика III Сицилијанског.
 
По захтеву папе Карло III Валоа се искрцава [[1302]]. на Сицилији. [[Куга]] му је десетковала војску, па је био принуђен да моли за мир.
 
[[Мир у Калтабелоти]] је склопљен [[19. август]]а [[1302]]. По томе мировном споразуму [[Федерико III Сицилијански]] је признат за краља Сицилије. [[Карло II Напуљски]] је признат као краљ Напуљске краљевине. Током [[1303]], папа је ратификовао тај споразум, а споразум је учвршћен удајом Карлове ћерке за Федерика III Сицилијанског.
 
[[Категорија:Историја Арагона]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рат_Сицилијанске_вечерње”