Светосавски конгрес — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
ће до формирања прве владе играли улогу закодавног и извршног тела нове државе, тако је Светосавски конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата.
Сагласио се да се [[Југославија]] уреди као конфедеративна држава у облику уставне и парламентарне народне монархије.
Зато је конгрес у селу Ба био реакција [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ]]-а новембра [[1943]]. у [[Јајце|Јајцу]].
 
== Село Ба ==
Као место одржавања првог ратног конгреса [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] изабрано је село [[Ба (Љиг)|Ба]] које лежи на југоисточним падинама [[Сувобор]]а под самим [[Рајац|Рајцем]].
Ово планинско село је лично изабрао генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] за будући конгрес.
Село [[Ба (Љиг)|Ба]] је пружало добар положај за сигурну заштиту од евентуалног напада.
Уз то, село је било нешто више богатије па је могло да обезбеди довољну количину хране за присутне делегате.
Као главни припремач и организатор будућег конгреса одређен је капетан [[Звонимир Вучковић]], командант Првог Равногорског корпуса.
Недалеко од основне школе постављена је импровизована говорница украшена српском заставом и сликом краља Петра II Карађорђевића која је прикачена у средини. Око бине су постављени стражари који су имали задатак да спрече нежељене последице и да пазе на животе говорника.
 
Пред почетак првог дана заседања, село [[Ба (Љиг)|Ба]] је оживело.
Омладинска група је организовала богати фолклор, а за време заседања одржано је и такмичење у српској ношњи.
 
 
Генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] је дошао у подне у пратњи бригаде [[Други равногорски корпус - Горски штаб 53|II Равногорског корпуса]] капетана [[Предраг Раковић|Предрага Раковића]], [[Драгиша Васић|Драгише Васића]], др [[Стеван Мољевић|Стевана Мољевића]], потпуковника [[Лука Балетић|Луке Балетића]] и мајора [[Баја Матрићевић|Баје Матрићевића]].
Испред основне школе га је дочакао заставник Врховне Команде поручник Божа Петровић са заставом у руци, а капетан [[Звонимир Вучковић]] му је предао рапорт, после чега је [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] отворио конгрес.
 
Заседање Светосавског конгреса одржано је од 25. до 28. јануара [[1944]].
 
== Први дан Конгреса ==
''Живела Краљевина Југославија!"''
 
Стражу око основне школе давао је пратећи батаљон Врховне Команде [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] целе ноћи са сменом од два сата.
 
== Други дан Конгреса ==
Тако увећана [[Југославија]], по Башкој резолуцији, била би парламентарна [[монархија]] састављена од три федералне јединице: [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]]. Српска федерална јединица „би на демократским основама окупила цео српски народ на његовој територији“, с тим што „исто начело треба да важи и за Хрвате и за Словенце“. У Резолуцији нису наведене границе српске федералне јединице.
Према пројекту др. [[Стеван Мољевић|Стевана Мољевића]] од 30. јуна [[1941]]. године, у српску федералну јединицу ушле би и [[Црна Гора]], [[Источна Херцеговина]], [[Босна]], Северна [[Далмација]], Јужна [[Далмација]] са јадранском обалом од [[Плоче (град)|Плоча]] до испод [[Шибеник]]а, српски део [[Лика|Лике]], [[Банија|Баније]] и [[Кордун]]а, део Западне [[Славонија|Славоније]] ([[Пакрац]]), део Источне [[Славонија|Славоније]] ([[Вуковар]], [[Осијек]], [[Винковци]]) и [[Барања]], док би [[Дубровник]] имао посебан статус.
{{wikisource|Башка резолуција}}
Померајући српске међе науштрб хрватских, Мољевић се, као и некада Пашић при одређивању спољних граница, пре свега руководио принципом да свако ко је починио ратни злочин мора да плати одштету у виду давања извесних територија. Принцип тројне федерације значио је, истовремено, супротстављање комунистичкој идеји о подели Југославије на шест федералних јединица, а Срба на три народа ([[Срби]], [[Црногорци]], [[Македонци]]), што је било прокламовано на њиховом конгресу у [[Јајце|Јајцу]] 29. новембра [[1943]]. године. Против такве намере комуниста листом су устали сви српски политичари, међу којима и анационални [[Милан Грол]], председник [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]]. „Тито је узбунио Србе цепањем Срба на четири федералне јединице. То тај народ, који је скупо плаћао уједињење, не може да прими“, рекао је он. Изразито комунистичко антисрпство осудио је чак и бан предратне хрватске Бановине, др. [[Иван Шубашић]]. План о црногорској и македонској аутономији он је сматрао „препреком било којој југословенској заједници“, уз напомену да су овакви елементи националног концепта [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] „антисрпски“. Због таквих реакција комунисти су говорили да се „међе међу народним републикама и не могу схватити као неке границе“, односно да њихова улога није да „раздвајају“, него да „спајају“ народе, али су у пракси остајали доследни својој антисрпској политици.
 
Први се окупљеном народу последњег дана заседања појавио [[Драгиша Васић]] и објавио да ће бити донесена резолуција бити прочитана.
Са својих 18 тачака, резолуција донета на Светосавском конгресу у селу [[Ба (Љиг)|Ба]] даје потпуно другачију подлогу за будући статус југословенске државе него што је донесена на заседању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а у [[Јајце|Јајцу]] [[1943]]. године.
 
== Закаснеле одлуке Светосавског конгреса ==
Поред тога, Башка резолуција није лепо била прихваћена у народу.
Мирослав Спалајковић, портпарол Недићеве [[Србија|Србије]] је критиковао Светосавски конгрес и четничко величање [[27. март]]а.
Лоша концепција политичке организације и непостојање чврстог програма, условили су да савезници виде у [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] политички јачег и војнички организованијег савезника са чврстим програмом и јасним циљевима, па су због тога и напустили линију организације [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] и последњих година рата умногоме помогли победи револуционарних снага у земљи.
 
Зато се равногорски конгрес у односу на [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] сматра закаснелим конгресом.
1.572.075

измена