Привремена влада ДФЈ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 18:
| Напомене =
}}
'''Привремена влада ДФЈ''' је била влада [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] образована од припадника [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] и припадника [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|краљевске владе у егзилу]]. Влада је састављена [[7. март]]а [[1945]], а трајала је до [[11. новембар|11. новембра]] [[1945]]. Председник привремене владе је био [[Јосип Броз Тито]], вођа [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и генерални секретар [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]].
 
== Историја ==
Пре него што је формирана привремена влада, одржано је неколико сусрета између Тита и [[Иван Шубашић|Ивана Шубашића]], предратног бана [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватска]] и председника краљевске владе у [[Лондон]]у током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
Након [[Вишки споразум|Вишког споразума]] у јуну [[1944]]., до новог састанка између Тита и Шубашића је дошло у [[Вршац|Вршцу]] [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. Боравак Тита у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] и [[Московска конференција]] између [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] и [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]] отворили су врата за други споразум између представника НКОЈ-а и председника краљевске владе. Споразум је закључен [[1. новембар|1. новембра]] [[1944]]. у [[Београд]]у и познат је као „Београдски споразум“.
 
До нових контакта дошло је [[7. децембар|децембра]] [[1944]]. када је учињена допуна Београдског споразума са неким гаранцијама за рад политичких странака и ратификације законодавних аката [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а од стране будуће Уставотворне скупштине. Београдским споразумом је био незадовољан краљ [[Петар II Карађорђевић]], чију је функцију по [[Вишки споразум|Споразуму Тито-Шубашић]] из 1944. обављало регентско веће састављено од три члана.
 
Ипак, по завршетку [[Конференција у Јалти|Јалтске конференције]], [[16. фебруар]]а [[1945]]. Шубашићева влада је стигла у [[Београд]]. После многих преговора и убеђивања, краљ Петар је најзад [[2. март]]а именовао за регенте [[Срђан Будисављевић|Срђана Будисављевића]], [[Анте Мандић|Анту Мандића]] и [[Душан Сернец|Душана Сернеца]]. По споразуму, три дана касније дошло је до оставке краљевске владе и НКОЈ-а.
 
Нова влада ДФЈ је састављена [[7. март]]а [[1945]]., а 9. марта усвојила је Декларацију, коју је исте вечери њен председник маршал Тито прочитао преко [[Радио Београд]]а.
 
Из привремене владе ДФЈ први је дао оставку на месту министра потпредседника, [[Милан Грол]], с образложењем да се не поштује принцип демократије и слободе говора. После паљења уредничких кућа листа „Демократија“, широм градова [[Југославија|Југославије]], дошло је до првих неслагања представника Шубашићевог дела и представника ЈНОФ-а. Нарочито је Шубашићев део апострофирао негативну улогу специјалне полиције [[Одељење за заштиту народа|Озне]] и њеног преимућства у држави.
 
После Грола, владу је истог дана напустио и др [[Јурај Шутеј]], министар без портфеља. Сам др [[Иван Шубашић]], под изговором да нема слободне демократске речи и да влада комунистичка диктатура у земљи, је поднео оставку на месту министра спољних послова [[8. октобар|октобра]] [[1945]].
 
Привремена влада ДФЈ је формално тада остала без представника Шубашићевог апарата и постојала је све до [[11. новембар|11. новембра 1945]]. када су одржани избори за Уставотворну скупштину.