Константин III — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Друго значење2|Константин}}
{{друго значење|чланак о [[Византијавизантијско царство|византијском]] цару из 7. века|[[Ираклије Нови Константин]] (641)}}
 
'''Флавије Клаудије Константин''' ({{јез-лат|Flavius Claudius Constantinus}}), познатији као '''Константин III''', био је [[Западно римско царство|западноримски]] узурпатор од [[407]]. до своје смрти септембра [[411]]. године.
Ред 13:
== Хоноријево признање ==
 
У [[Галија|Галији]], Константин III је затекао тешку ситуацију пошто су [[31. децембар|31. децембра]] [[406]]. племена [[Вандали|Вандала]], [[Свеви|Свева]] и [[Алани|Алана]] [[Прелазак Рајне 406.|прешла залеђену Рајну]] и кренула да пустоше и пљачкају по Галији све до [[Пиринеји|Пиринеја]]. Њихов траг су следили [[Бургунди]] и [[Алемани|Аламани]]. У таквим приликама Константин је све своје снаге сконцентрисао на придобијање римских полуга власту у Галији и заузимање рајнских прелаза. Са друге стране, цар [[Хонорије]] и Стилихон су у Константину видели већу опасност по западноримски двор и послали су против њега царску војски под командом Гота [[Сар (војсковођа)|Сара]]. Пошто је Константин одбио Сара и ставио под своју власт територије северно од [[Алпи|Алпа]], Стилихонов положај, оптерећен и оптужбама о сарадњи са [[АларикАларих I|Аларихом]] и његовим [[Визиготи]]ма, је био тешко уздрман тако да је оптужен за велеиздају и погубљен [[22. август]]а [[408]]. године. У току лета [[408]]. Константин III је утврдио своју резиденцију у галском граду Арелату ([[Арл (град)|Арлу]]у) и свог сина [[Констанс (узурпатор)|Констанса]] је прогласио за [[цезар (титула)|цезара]] и са војсковођом [[Геронтије]]м га је послао да заузме и [[Хиспанија|Хиспанију]]. У Хиспанији су Константинови људи, по речима [[ОлимпијодорОлимпиодор из Тебе|Олимпијодора из Тебе]], заробили неколико Хоноријевих рођака и недуго затим их побили у Галији. Сам Хонорије је у то време био тешко притиснут од стране Визигота и у [[Равена|Равени]] је спремно прихватио емисаре који су затражили признање Константинове титуле [[Август (титула)|августа]]. Као легитимни представник [[Теодосијева династија|Теодосијеве династије]] и у сваком погледу старији август по рангу, Хонорије је признао Константина за савладара и у знак признања му послао пурпурни царски плашт. Ипак, [[Византијавизантијско царство|источноримски]] двор у [[КонстантинопољВизантијски Цариград|Константинопољу]]у никада није признао Константина за члана царског колегијума. Догађаји који су уследили су показали да је Хоноријево признање било и врхунац Константиновог царевања.
 
== Пад ==