Специфична топлота — разлика између измена

'''Специфична топлота''' представља [[енергија|енергију]] потребну за подизање температуре јединичне [[маса|масе]] за јединицу [[температура|температуре]].

 

 

Специфична топлота ('''c''') је величина која се користи за израчунавање енергије потребне да би се телу поризвољне масе подигла температура за произвољни износ:

<math>\Delta{E}={c}\cdot{m}\cdot\Delta{t}</math>

 

 

Поред хемијског састава, специфична топлота зависи и од температуре. На температурама блиским собној та се зависност за већину примена може занемарити, међутим, у истраживањима температурска зависност се узима у обзир. Зато се за важније материјале саопштавају специфичне топлоте на разним температурама или се дају емпиријске једначине за њихово израчунавање. На ниским температурама за идеалне кристале постоје прилично тачне теорије специфичне топлоте, Ајнштајнова и Дебајева, којим се описује зависност специфичне топлоте од температуре. Специфична топлота чврстих тела осетно пада када се достигну температуре блиске апсолутној нули и тада је пропорционална трећем степену температуре.

|-

! Супстанција

! Специфична топлота<br /> J/(kg·K)

|-

| [[Алуминијум]] || чврсто || align="right"| 900

|-

|-

|-

| [[Дијамант]] || чврсто || align="right"| 502