Специфична топлота — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Специфична топлота''' представља [[енергија|енергију]] потребну за подизање температуре јединичне [[маса|масе]] за јединицу [[температура|температуре]].
 
Димензије су енергија по маси по степену а у [[Међународни систем јединица|СИ]] систему се изражава у јединицама [[Џул]] по [[килограм]]- [[келвин (јединица)|келвину]]у.
 
Специфична топлота ('''c''') је величина која се користи за израчунавање енергије потребне да би се телу поризвољне масе подигла температура за произвољни износ:
Ред 10:
<math>\Delta{E}={c}\cdot{m}\cdot\Delta{t}</math>
 
Ова законитост је приближно тачна, под условом да тело не мења [[агрегатна стања|агрегатно стање]] ни фазу и да се топлотни капацитет не мења знатно у одабраном температурном интервалу.
 
Поред хемијског састава, специфична топлота зависи и од температуре. На температурама блиским собној та се зависност за већину примена може занемарити, међутим, у истраживањима температурска зависност се узима у обзир. Зато се за важније материјале саопштавају специфичне топлоте на разним температурама или се дају емпиријске једначине за њихово израчунавање. На ниским температурама за идеалне кристале постоје прилично тачне теорије специфичне топлоте, Ајнштајнова и Дебајева, којим се описује зависност специфичне топлоте од температуре. Специфична топлота чврстих тела осетно пада када се достигну температуре блиске апсолутној нули и тада је пропорционална трећем степену температуре.
Ред 23:
|-
! Супстанција
! [[Агрегатна стања|Агрегатно стање]]
! Специфична топлота<br /> J/(kg·K)
|-
| [[Алуминијум]] || чврсто || align="right"| 900
|-
| [[Месинг]] (легура [[бакар (хемијски елемент)Бакар|Cu]] и [[цинк|Zn]]) || чврсто || align="right"| 377
|-
| [[Бакар (хемијски елемент)|Бакар]] || чврсто || align="right"| 385
|-
| [[Дијамант]] || чврсто || align="right"| 502