Социјалистичка Република Босна и Херцеговина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 49:
Почетком [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], [[1941]]. године, територија Босне и Херцеговине је ушла у састав усташке [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Тада су отпочели масовни покољи усташа над српским становништвом, због чега је избио оружани устанак. Међу устаницима је убрзо дошло до отоврене поделе на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]]. Партизане је организовала и предводила [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ), а главна жаришта њиховог устанка у БиХ били су подручја [[Босанска Крајина|Босанске крајине]] и [[Источна Босна|источне Босне]]. После слома партизанског устанка у Србији, крајем 1941, главнина и руководство партизанског [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] су прешли у БиХ, која је тада постала центар устанка у Југославији. На њеној територији вођене су одлучујуће борбе против окупатора - [[Друга непријатељска офанзива|Друга]], [[Трећа непријатељска офанзива|Трећа]] (''делимично''), [[Битка на Неретви|Четврта]], [[Битка на Сутјесци|Пета]], [[Шеста непријатељска офанзива|Шеста]] (''делимично'') и [[Десант на Дрвар|Седма непријатељска офанзива]].
У [[Јајце|Јајцу]] је [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а|Друго заседање АВНОЈ]]-а, на коме су ударени темељи нове државе и тај датум се у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] обележавао као Дана Републике. Пре тог заседања је у [[Мркоњић Град|Мркоњић-Граду]], [[25. новембар|25. новембра]]
Још је важан датум и [[27. јул]]и Дан Устанка народа БиХ када је
=== Послератни развој ===
По ослобођењу земље почиње и изградња, а баш у СР БиХ се улазе највише труда путем [[Омладинске радне акције|радних акција]] (изградња [[пруга Брчко—Бановићи|пруга Брчко-Бановићи]] и [[Пруга Шамац-Сарајево|Шамац-Сарајево]]), као и изградњом индустријских гиганата у [[Зеница (град)|Зеници]] и [[Тузла|Тузли]]. СР БиХ се нагло индустријализовала и упоредо са развојем индустрије вршило се и школовање и описмењавање становништва. Тако се отварају и факултети у [[Сарајево|Сарајеву]],
У СР БиХ су се одржавала и важна спортска такмичења, а једно од најзначајнијих је [[Зимске олимпијске игре 1984.|Зимска олимпијада одржана]] [[1984]]. године у Сарајеву.
Такође је и музичка сцена у
Управо због богатства различитих култура на подруцију СР БиХ, њу су многи са правом називали [[Југославија]] у малом.
Ред 92:
** [[Војислав Кецмановић]] (25. новембар 1943 - 26. април 1945)
* '''Председник Президијума Народне скупштине (1945—1953)'''
**
** [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуро Пуцар]] (новембар 1946 - септембар 1948)
** [[Владо Шегрт]] (септембар 1948 - март 1953)
* '''Председник Народне скупштине (1953—1974)'''
**
** [[Ратко Дугоњић]] (јун 1963 - 1967)
** [[Џемал Биједић]] (1967 - 1971)
** [[Хамдија Поздерац]] (1971 - мај 1974)
* '''Председник Председништва СР БиХ (1974-1990)'''
**
** [[Раиф Диздаревић]] (април 1978 - април 1982)
** [[Бранко Микулић]] (април 1982 - 26. април 1984)
Ред 115:
** [[Родољуб Чолаковић]] (7. март 1945 - 27. април 1945)
* '''Председник владе (1945-1953''')
**
** [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуро Пуцар]] (септембар 1948 - март 1953)
* '''Председник Извршног већа (1953—1990)'''
**
** [[Авдо Хумо]] (децембар 1953 - 1956)
** [[Осман Карабеговић]] (1956 - 1963)
| |||