Варнински крсташки рат — разлика између измена

Ратнички дух распламсале су две победе Јанка Хуњадија (код [[Битка код Ердеља|Ердеља]] и на [[Битка на Јелосинци|Јелосинци]]). Те победе дигоше дух код Мађара. Јанко постаде витез хришћанства, а наше народне песме славе га скоро као којег нашег јунака. Сам султан, изненађен поразима своје војске, а и заузет борбама са Караманима у Малој Азији пожури да склопи мир. Већ у јулу послао је свог посланика у [[Будим]], али без успеха. [[Ђурађ Бранковић|Деспот]], својим личним утицајем и новцем, кардинал [[Јулијан Цезарини|Цезарини]] и Хуњади са ратничком странком претегоше. [[Папа Евгеније IV|Папа Евгеније]] је 28. јула 1442. године објавио опроштај свих грехова свима који допринесу борби против Турака. Крајем 1443. године, папа је донео нову булу којом се одриче петине својих прихода за хришћанску ствар. Крајем фебруара 1443. године, угарски сабор у Будиму донесе одлуку да почне велика офанзива коју ће предводити сам краљ.

 

 

Крајем јуна 1443. године издате су прве наредбе да се хришћанска војска упућује према Београду, а сам краљ кренуо је на југ у септембру. Са њим су ишли и деспот [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] и [[Јанко Хуњади|Хуњади]]. Број ратника ценио се на 25 000 коњаника и стрелаца. Уз хришћане је стао и влашки војвода [[Дракул]] који се одметнуо од Турака. Крајем септембра или почетком октобра прешла је хришћанска војска [[Дунав]] код [[Београд|Београда]] и ставила се под вођство деспота. Уз деспота је било око 8000 српских бораца, а придружио му се сребренички војвода [[Петар Ковачевић]] са 600 коњаника. Хришћанска војска од 12 000 коњаника на челу са Хуњадијем поразила је 8. новембра 1443. године Турке у [[Битка код Ниша (1443)|бици код Ниша]]. Почетком децембра [[Софија]] пада у хришћанске руке, а продирање се наставља даље. Међутим, пред добро утврђеним кланцима [[Средња гора|Средње горе]] морало се стати јер су Турци код [[Златица (Бугарска)|Златице]] спремали велики отпор. Због зиме која је настала, незгодног снабдевања и турског отпора хришћани су почели да се повлаче. Турци су покушали да хришћанима приликом одступања задају што више удараца, али су код [[Битка код Мелштице|Мелштице]] и [[Куновичка битка|Куновице]] претрпели тешке поразе. Нарочито је пораз код Куновице био опасан.

У обновљеном рат деспот Ђураш је остао неутралан.

Хришћанска војска стигла је 20. септембра 1444. године у [[Оршава|Оршаву]] и почела је прелазити Дунав. Војска је бројала 16 000 људи којима се придружило и 4000 Влаха. До одлучујуће битке дошло је 10. новембра 1444. године код [[Битка код Варне|Варне]]. Бројно надмоћни Турци потпуно поразише хришћанску војску. У бици је погинуо краљ Владислав и многи угледни великаши међу којима и кардинал Цезарини. Јанко Хуњади се спасао са малим бројем војника. Угари су изгубили преко 10 000 војника.

 

== Литература ==

 

[[Категорија:Крсташки ратови против Османлија]]

[[Категорија:Историја Бугарске у средњем веку]]