RFID — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 93.86.25.123 (разговор) на последњу измену корисника Крушевљанин Иван |
||
Ред 1:
__БЕЗКН__
[[Датотека:Microchip rfid rice.jpg|300px|мини|RFID чип упоређен са зрном пиринча]]
'''-{RFID
== Историја -{RFID}- плочица ==
Као претеча -{RFID}- технологије узима се изум [[Леон Термин|Леона Термина]] (Léon Theremin), руског проналазача, који је [[1945]]. констурисао шпијунски алат — врсту ''[[бубица|бубице]]'' која је користила енергију радио-таласа да би слала сигнале.
Слична технологија коришћена од стране Британаца у Другом светском рату јесте -{IFF (Identification friend or foe)}- развијена [[1939]]. и коришћена од стране савезника да идентификује авионе као савезничке и непријатељксе коришћењем кодираних
У апликацијама за праћење, -{RFID}- се појавио [[1980е|1980их]] година и брзо задобио велику пажњу због своје способности да прати покретне објекте. Као префињена технологија, са неслућеним могућностима примене, он се стално развија и спектар могућих употреба ове
Претпоставља се да је први истраживачки рад који је објављен дело [[Хари Стокман]]-а (-{Harry Stockmann}-) који је тај рад објавио [[1948]]. године под насловом
== Развој -{RFID}- технологије ==
Проблем који се данас настоји решити увођењем нове технологије је — како пратити јединствени производ од његовог настанка до крајњег потрошача. Стандардни бар-код
Апликације где је потребна сигурна и јединствена идентификација те дуготрајност и изузетна отпорност идентификатора на разне специфичне утицаје
-{RFID}- систем
Ред 21:
* -{EAS (Electronic Article Surveillance)}- — систем за електронско праћење артикала је потребан транспондер са само једним битом меморије. То је довољно за детекцију присутности производа. Овакави се системи сусрећу у трговинама где је сваки артикал означен, а читач-[[антена]] смештен је на излазу.
* Систем мобилног прикупљања података. Систем претпоставља коришћење ручних преносних [[терминал]]а с интегрисаним -{RFID}- читачем, а према потреби и [[читач]]ем бар-кода. Добар пример је преносни ласерски терминал за прикупљање података, с интегрисаним
* Мрежни систем се обично састоји од фиксних читача, смештених тако да могу читати информације с транспондера који поред њих пролазе. Ти транспондери могу бити
* У систему за позиционирање транспондери се користе за аутоматско лоцирање и навигацију за вођена возила. Читачи су смештени на возила и повезани с рачунаром,
== Како -{RFID}- систем ради ==
Осим носилаца информације, -{RFID}- систем захтева и средство којим ће те информације бити прочитане, и затим пренесене рачунару односно информационом систему.
-{RFID}- уређај (читач, односно терминал за прикупљање
== Транспондер ==
Реч транспондер изведена је од термина -{transmitter/responder}-, према функцији тог уређаја који на трансмисију читача одговара (-{respond}-) податком. Основне компоненте
Неколико
* начин односно средство напајања,
* способност чувања података,
* односно
* радна фреквенција и с тиме у вези
* опсег (удаљеност) читања,
Ред 46:
* транспондер (таг)
* "смарт"
* -{RFID}- плочица (ПЦБ)
Носилац информације у облику транспондера,
* производ на траци,
* робу у транзиту,
* локацију,
* возило, такође и
* животињу или особу, али могу представљати и
=== -{RFID}- транспондер (таг) ===
Транспондери се производе у врло различитим облицима,
Велики пластични привесци за спречавање крађе прикачене за одећу у трговинама такође су -{RFID}- транспондери, а слични су и врло отпорни транспондери у облику блока којима се означавају контејнери у интерним процесима производње, или радне машине и камиони у сврху
=== -{RFID}- ПЦБ ===
Ред 68:
== -{RFID}- налепнице ==
Бар-код као технологија аутоматске идентификације у
== Читање и записивање на транспондер ==
Ред 76:
* -{Read Only (R)}- – само читање транспондера који у процесу производње добија свој јединствени серијски број. Једном смештена информација не може се мењати.
* -{Write Once Read Many (WORM)}- – корисник сам програмира меморију транспондера, али податак може уписати само први пут, након чега он остаје перманентно похрањен.
* -{Read/Write (R/W)}- – корисник може много пута уписати информацију на транспондер. -{Read-write}- транспондери обично имају серијски број који се не може
Извор напајања транспондера
Ред 83:
* Пасивни транспондер нема сопствено напајање, енергију добија искључиво путем РФ емисије од читача. Мањи је, лаганији, јефтинији од “активног” транспондера и има практично неограничен животни век. Недостатак му је мањи домет преноса сигнала. Капацитет меморисања података му је такође слабија страна, као и мања отпорност на електромагнетску буку у окружењу. Од 2004. године пасивне -{RFID}- плочице су доступне И у малим форматима 0.4-{mm}- x 0.4-{mm}- а тање су од обичног листа папира, такав уређаје практично невидљив.
* Полу-пасивни транспондер има батерију којом напаја чип, али за комуникацију користи енергију читача.
* Активни транспондер има своје напајање – батерију с ограниченим веком трајања, типично неколико година зависно о условима околине и коришћењу. Неки типови активних транспондера могу имати и замењиву батерију. Скупљи су и већи, али имају већи домет трансмисије сигнала,
== Радне фреквенције транспондера ==
Ред 91:
Свака држава управља фреквенцијама у складу с регулативом трију постојећих подручја: Европа и Африка представљају Регион 1, Северна и Јужна Америка Регион 2, а Аустралија и Азија Регију 3. Постоји иницијатива за постизање одређеног степена слагања у погледу кориштења фреквенцијских подручја до 2010. године, али их је тренутно за примену -{RFID}- технологије врло мало доступно на глобалном нивоу.
Али, чак и да постоји одређено фреквенцијско подручје у свакој земљи на свету, било би лоше ограничити употребу -{RFID}- технологије само на то подручје. Различите фреквенције имају различите карактеристике које их чине корисним у сасвим одређеним
Уопштено, -{RFID}- системи се класификују у три фреквенциона подручја. Свако има своје карактеристике и типично подручје примене:
Ред 99:
* -{Ultra High Frequency (UHF)}- – раде у распону од 433 - 915 -{MHz}-, и 2,45 -{GHz}-, највећег домета сигнала (под -{FCC}- регулативом), веће брзине преноса. Код ових транспондера не сме бити препреке између читача и транспондера - -{UHF}- радио-талас не продире тако добро кроз материјале и захтева више енергије за трансмисију у датом опсегу него талас ниже фреквенције. Три су најчешће фреквенције (као представници ових група) 125 -{kHz}-, 13,56 -{MHz}- и 2,45 -{GHz}-. Већина земаља користи 125 -{kHz}- или 134 -{kHz}- подручје за системе ниске фреквенције, и 13,56 -{MHz}- за системе високе фреквенције.
Брзина очитавања и преноса податка је повезана с фреквенцијом. Што је виша фреквенција то је бржи пренос. Тај податак је значајан у планирању -{RFID}- система, посебно тамо где ће транспондер брзо пролазити кроз зону очитавања. О фреквенцијском подручју донекле зависи и домет сигнала транспондера. Има и других фактора – снага читача, интерференција коју стварају објекти у
== Меморијски капацитет транспондера ==
Ред 109:
== Читач/Интерогатор ==
-{RFID}- читачи (често се наилази и на термин интерогатор) прилично се разликују по комплексности, што зависи од типу транспондера с којима ради и о функцијама које мора имати. Њихов задатак је комуникација с транспондерима и пренос података даље, до рачунара. Функције читача могу бити и провера и исправљање грешака. Кад је сигнал транспондера примљен и
== Подручја примене -{RFID}- технологије ==
Примјену -{RFID}- технологије можемо замислити у било којем подручју људског дјеловања где се барата подацима. Тренутно се -{RFID}- највише сусреће у транспорту и логистици, производњи и контроли. Неки су примери означавање животиња у узгоју, праћење производа у ланцу набавке, контејнера који се поновно
== Литература ==
|