Папа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 5:
|publisher=Politika.rs
|date = 13. 3. 2013.
|accessdate = [[12. август]]а [[2013]].
}}</ref>
 
До [[1870]], папска власт се простирала на велики део централне [[Италија|Италије]], познату под именом [[Папска држава]]. Положај папе се незванично назива ''папство'', а званично ''понтификат'' ({{Јез-лат|Pontificatus}}); његова црквена јурисдикција се зове [[Света столица]] ({{Јез-лат|Sancta Sedes}}). Католици широм света сматрају римског папу за наследника [[Свети Петар|Светог Петра]] и [[Исус|Христовим]] представником на Земљи.
 
 
Ред 28:
Ова изјава засновала је две надлежности Цркве, над Земљом и Небом; сребрни и златни кључ представљају ову надлежност. Сребрни кључ симболизује моћ да се везује и развезује на Земљи, а златни исту моћ над Небом. <ref name="Ватикан">{{cite web|url=http://www.vatican.va/news_services/press/documentazione/documents/sp_ss_scv/insigne/sp_ss_scv_stemma-bandiera-sigillo_en.html |title=STATE OF VATICAN CITY - Flag, Coat of Arms and Seal |publisher=Vatican.va |date= |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref>
 
Други познати део папских регалија је и ''риболовчев прстен'', златни прстен украшен сликом Светог Петра у чамцу како баца мрежу, са именом папе који га носи око ње. Овакав прстен се први пут спомиње у писму папе [[Папа Клемент IV|Клемента IV]] свом нећаку из [[1265]], где спомиње да су папе уобичајиле да печате јавне документе са окаченом папском булом, а приватна писма са ''„... печатом Риболовца”''. Овакав прстен на руку новоизабраног папе ставља кардинал-канцелар (најчешће се означава италијанском титулом [[камерленго]] ({{Јез-лат|Camerlengo}})) <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13060a.htm |title={The Ring of the Fisherman} |publisher=Newadvent.org |date = 1. 2. 1912. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref><!-- референца за прво спомињање, начин коришћења и ко ставља и кад прстен папи на руку -->, а по папиној смрти, [[камерленго]] га скида и разбија чекићем, тиме симболично окончавајући ауторитет покојног папе.
 
''-{Umbracullum}-'' је балдахин који је украшен црвеним и златним пругама је почео да користи [[папа Александар VI]] према обичају краљева да прикаже земаљску моћ папства. Носио га је човек који је стајао иза папе и увек је био означен грбом камерленга (који води Цркву током ''-{[[Седе ваканте|Sede Vacante]]}-'', папског [[интерегнум]]а.) и старим грбом [[Папска држава|Папске државе]]. Овај обичај је престао да се упражњава, иако је и даље део хералдике папства и стоји унутар базилике, десно од олтара.
Ред 68:
Други лионски сабор је сазван [[7. мај]]а [[1274]]. године између осталог да би регулисао избор папе. Сабор је одлучио да се Колегијум кардинала мора састати у року од десет дана од папине смрти, и да кардинали не смеју да напусте конклаву док папа не буде изабран; <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/09476c.htm |title=Други лионски сабор |publisher=Newadvent.org |date = 1. 10. 1910. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref><!-- референца за време одржавања сабора и да кардинали не смеју да оду док папа не буде изабран --> ово је било условљено трогодишњим ''-{Sede Vacante}-'' након смрти папе [[Папа Клемент IV|Клемента IV]] [[1268]]. године. до средине [[16. век]]а, изборни процес се развио до мање-више данашњег облика, мењајући време од смрти папе до сазивања Колегијума кардинала.
 
Традиционално се гласа акламацијом, избором одређеног комитета или пленарним гласањем. Акламација је најједноставнија процедура, која се састоји само од гласања говором, али је последњи пут коришћена [[1621]]. године. [[Папа Јован Павле II]] је избацио из канона гласање акламацијом и преко комитета, тако да ће надаље папе бити биране искључиво редовним гласањем Колегијума кардинала путем гласачких листића.
 
Избор папе се скоро увек одржава у [[Сикстинска капела|Сикстинској капели]] у [[Ватикан]]у<ref>{{cite web|author=Jurica KERBLER |url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:419936-Vatikan-Kako-se-bira-novi-papa |title=Како се бира нови папа („Вечерње новости“, 15. фебруар 2013) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref> на заседању које се назива ''Конклава'' (од [[латински језик|лат]]. ''-{cum clavi}-'' – ''под кључем'', јер се двадесет дана након папине смрти, Колегијум кардинала у заседању закључава док не изаберу новог папу). Три кардинала се бирају да сакупе гласове одсутних кардинала (због болести), три се бирају да броје гласове и три да поново преброје гласове. Листићи се деле и сваки кардинал записује име по свом избору и заклиње се гласно да гласа за оног којег ''под Богом сматра да треба бити изабран'' пре него преда листић. Гласање се траје док папа не буде изабран двотрећинском већином (''-{Universi Dominici Gregis}-'' дозвољава просту већину након неизбора после 12 дана).
 
Један од најпознатијих догађаја Конклаве је начин којим се резултати гласања објављују свету. Након што се листићи преброје, спаљују се и дим одаје резултат: црни (који се добија стављањем сламе на ватру, данас помоћу хемикалија) оглашава да папа није изабран, а бели да јесте. <ref name="catholic-pages">{{cite web|url=http://www.catholic-pages.com/pope/election.asp |title={Electing a Pope} |publisher=Catholic-pages.com |date = 6. 4. 2005. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref><!-- референца за боју дима --> Због несигурности оваквог метода, као и грешака при избору њега и његовог претходника, [[папа Јован Павле II]] је одредио да се избор папе објављује и звоњавом звона Базилике Светог Петра. <ref name="catholic-pages" /> Када је изабран, декан Колегијума кардинала тражи од изабраног кардинала да прихвати положај, што он чини речју „''-{Accepto}-''” (или, у супротном случају, ''-{Non accepto}-''), и да каже које ће име користити као папа<ref name="Conclave">{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/04192a.htm |title={Conclave} |publisher=Newadvent.org |date = 15. 3. 1904. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref> (што се усталило од [[535]]). Тада виши кардинал ђакон излази на балкон над Тргом светог Петра и објављује:
 
 
Ред 81:
:''Најузвишенијег и најпреданијег Господина, Господина [име] Свете Римске Цркве кардинала [презиме] који себи узе име [папско име]''.
 
До [[1978]], након избора је следила процесија уз велику помпу од [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] до [[Базилика Светог Петра|Базилике Светог Петра]] са папом ношеним на почасном трону ''-{sedia gestatoria}-''. Тамо би папа био крунисан тијаром и објављивао свој први благослов, познати ''-{Urbi et Orbi}-'' ([[латински језик|лат]]. ''Граду [тј. Риму] и Свету''). <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/15221a.htm |title={Urbi Et Orbi} |publisher=Newadvent.org |date = 1. 10. 1912. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref> Након тога је следило паљење бакље која би засјала и нагло се угасила уз прокламацију ''-{Sic transit gloria mundi}-'' (''Тако прође слава света''). Након тога би папа требало да положи папску заклетву (понекад погрдно звана ''Заклетва против модернизма''), што су папе након [[Папа Јован Павле I|Јована Павла I]] одбили.
 
== Критике папства ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Папа