Ги де Мопасан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
'''Анри Рене Албер Ги де Мопасан''' ({{јез-фр|Henry René Albert Guy de Maupassant}}; [[Турвил сир Арке]], [[5. август]] [[1850]] — [[Француска]], [[6. јул]] [[1893]]), био је [[Француска књижевност|француски]] [[Реализам у књижевности|реалистички]] [[писац]].
 
Мопасан је рођен у месту [[Шато де Мироменил]] (''-{Château de Miromesnil}-''), код [[Дјеп]]а (''-{Dieppe}-'') у Француској. Писао је приповетке и романе. Његове приповетке одликује економичан стил и вештина којом су заплети у њима разрешавани. Данас се неке његове приповетке сврставају у жанр [[хорор]]а.
 
Мопасанови су били стара [[Лорена|лоренска]] породица која се доселила у [[Нормандија|Нормандију]] средином [[18. век]]а. Његов отац се [[1846]]. оженио са Лором де Поатевен (''-{Laure Le Poittevin}-''), девојком из добростојеће [[грађански|грађанске]] породице. Лора и њен брат Алфред су се у детињству често играли са сином [[Руан|руанског]] хирурга, [[Гистав Флобер|Гиставом Флобером]], који ће касније снажно утицати на живот Лориног сина. Била је то жена неуобичајеног литерарног укуса за то време, а врло добро је познавала класике, нарочито [[Вилијам Шекспир|Шекспира]]. Будући да је била раздвојена од мужа, своја два сина, Гија и Ервеа, подизала је сама.
Ред 29:
Након завршетка рата [[1871]]. напушта Нормандију и долази у [[Париз]] где следећих десет година ради као поморски службеник. У тих десет досадних година једина разонода му је била веслање по [[Сена|Сени]] недељом и празницима.
 
У то време [[Гистав Флобер]] му постаје тутор и својеврстан литерарни водич у његовим књижевним и новинарским почецима. У Флоберовој кући сусреће руског романописца [[Иван Сергејевич Тургењев|Ивана Тургењева]] и [[Емил Зола|Емила Золу]], као и многе друге представнике [[реализам|реализма]] и [[натурализам|натурализма]]. У то време пише песме и кратке драме.
 
Године [[1878]]. прелази у Министарство јавног информисања где постаје спољни уредник неколико водећих новина тог времена као што су [[Фигаро]], Жил Бла, Голоаз и Л Еко д Пари. У слободно време посвећује се писању романа и приповедака.
Ред 45:
Од рођења повучен, волео је самоћу и медитацију. Често је путовао у [[Алжир]], [[Италија|Италију]], [[Енглеска|Енглеску]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британију]], [[Сицилија|Сицилију]], [[Оверња|Оверњу]] и са сваког путовања враћао се са новом књигом.
 
Крстарио је на својој јахти „Бел-Ами“, названој по његовом првом роману. Овако буран живот није га спречавао да се спријатељи са најславнијим књижевницима тог времена: [[Александар Дима, Син]] му је био као други отац; у [[Е ле Бен|Е ле Бену]] среће [[Иполит Тен|Иполита Тена]] и бива одушевљен овим филозофом и историчарем.
 
Флобер је и даље играо улогу његовог литерарног „кума“. Мопасаново пријатељство са писцем [[Едмон Луј Антоан Ио Гонкур|Гонкуром]] било је кратког века: његова отворена и практична нарав супротставила се атмосфери трачева, скандала, лицемерја и подметања коју су Гонкур и његов брат створили у салонима са намештајем из 18. века. Мрзео је људску комедију и друштвену фарсу.