Француско-пруски рат — разлика између измена

Вест о катастрофи довела је до пада царске владе и проглашења француске '''Треће републике''', која ће трајати све до немачке окупације Француске [[1940]]. године. Нова републиканска влада сматрала је како је војни пораз резултат неспособности старог режима, па да ће, као и [[1793]]. године, за време [[Француска револуција|француске револуције]] револуционарни елан и стварање масовне војске регрута успети да преокрене стање на бојишту. У току док су се водили преговори с Бизмарком, министар унутрашњих послова привремене француске владе, [[Леон Гамбета]] прелетео је балоном преко немачких линија, побегавши у унутрашњност, како би окупио добровољце. Успео је да формира армију на [[Лоара|Лоари]] и с њом да освоји [[Орлеан]], док је генерал [[Федерб, Луи Леон Сезар|Федерб]] зауставио Немце на северу. Но, Немци су се учврстили око [[Париз]]а, не попуштајући блокаду и не срљајући у фронталне сукобе с Французима. Ускоро је у Паризу завладало ужасно стање, тако да су грађани Париза почели да једу пацове и животиње из золошког врта. На крају је Бизмарк наредио и бомбардовање исцрпљеног града, при чему је страдало мноштво цивила. Републикански министар спољних послова, [[Жил Фавр]], отпочео је преговоре с Немцима [[23. јануар]]а [[1871]], жалећи се на нехумани поступак Пруса према француском народу.<ref>Курт Керстен, ''Бизмарк и његово доба'', Ново Дело, Београд, 1991, стр. 202.</ref>

 

 

== Последице ==