Дебела Берта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 20:
== Име ==
Главну улогу у пројектовању хаубице одиграо је шеф Круповог пројектантског бироа, проф. [[Фриц Раусенбергер]] (-{Fritz Rausenberger}-), као и његов претходних директор Дрегер (-{Dräger}-). Многи извори наводе да је име „Берта“ хаубица добила по [[Берта Круп|Берти Круп]] (-{Bertha Krupp}-), наследници и власници Крупове индустријске империје.<ref name="ReferenceA" />Ипак, не прихватају сви ово објашњење.<ref name=ley/> Током рата, Немци су јој наденули и многе друге надимке.<ref name=ley/> („-{Dicke}-“, што на немачком значи дебела или велика, наводно није имало никакве везе са физичким изгледом Г-ђе Круп.<ref name="Crowdy2007">{{Cite book|author=Terry Crowdy|title=Military Misdemeanors: Corruption, Incompetence, Lust and Downright Stupidity|year=2007|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84603-148-9|page=137}}</ref>) Име „Дебела Берта“ Савезници су касније користили за све велике немачке топове, као што је железнички топ „Дуги Макс“ (-{Langer Max}-) и топ великог домета познатији као „Париски топ“. Међутим, надимак „Дебела Берта“ односио се искључиво на хаубицу са ознаком -{42-cm M-Gerät}-.<ref name=ley/><ref name="ReferenceB">-{Herbert Jäger: ''German Artillery of World War One
== Развој ==
Идеја за развој овакве хаубице произишла је из искустава које су Немци (и Аустријанци) извукли из [[Руско-јапански рат|Руско-
Током раних 1900-тих, Круп је започео развој читаве серије покретних тешких минобацача и хаубица, чији калибар се кретао од 28 cm до 30.5 cm. Као основа за развој послужило је искуство које је Круп стекао приликом израде тешких минобацача за обалску одбрану (''-{Küstenmörser}-''), као што је -{Beta-Gerät}- калибра 30.5 cm, који је први пут уведен у наоружање 1897. године (друге нације, укључујући Велику Британију и САД су такође развиле слична оруђа)<ref name="ReferenceB"/>
Ред 58:
== Литература ==
* -{Gerhard Taube: ''Die schwersten Steilfeuer-Geschütze 1914–1945. Geheimwaffen "Dicke Berta" und "Karl"', Motorbuch-Verlag, ISBN 3-87943-811-0}-
* -{Axel Turra: ''Dicke Berta'' — ''Ein 42-cm-Steilfeuergeschütz wird zur Legende'', Podzun-Pallas Verlag, ISBN 3-7909-0753-7}-
|