Рефрактор — разлика између измена

[[Датотека:Lick-Refraktor 3130169128.jpg|300px|мини|десно|Џејмс Лик ахроматски [[телескоп]] рефрактор (102 cm), трећи највећи рефрактор на свету, изграђен [[1889|1889.]] године у Опсерваторији Лик у [[Калифорнија|Калифорнији]].]]

Од свих [[телескоп]]a, он је откривен први, још у седамнаестом веку. Иако данашњи рефрактори користе доста сложенији систем сочива, принцип рада је остао исти. Телескоп рефрактор је настао од речи ''[[prelamanje svetlosti|рефракција]]'', која представља појаву на чијој основи овакав телескоп функционише (промена правца кретања таласа услед промене његове брзине).

Поред рефрактора, у основне типове оптичких телескопа спада и [[рефлектор]]. Разлика између ова два типа телескопа је у томе што рефлектор за сакупљање светлости уместо система сочива користи систем [[огледалоogledalo|огледала]]. У последњим деценијама, за посматрање [[небо|неба]] све се више користе [[телескоп]]и [[катадиоптици]], који за формирање слике користе комбинацију сочива и огледала.

Све до почетка седамнаестог века нису постојали уређаји који би помогли оку да региструје [[зрачење]] удаљених [[небеско тело|небеских тела]]. Након открића [[дурбинdurbin|дурбина]]а [[1580|1580.]] године у [[Холандија|Холандији]] и његовог искоришћења за поморске сврхе, [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је [[1609|1609.]] године дурбин применио у [[астрономија|астрономији]] и започело је ново раздобље у астрономији које се назива ''телескопска ера''. [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је конструисао први телескоп и то је био управо телескоп рефрактор. Његов најбољи телескоп могао је да повећа 30 пута. [[Објектив]] је било испупчено [[сочиво]] пречника 5 cm, [[окулар]] је било издубљено сочиво, док је дужина цеви била 120 cm. Он је њиме успео да посматра фазе на [[Венера|Венери]] и четири [[Јупитер]]ова месеца, и да на основу тих посматрања да прву потврду [[Никола Коперник|Коперниковог]]овог [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]].

[[Оптика]] се током седамнаестог века развила и експериментално и теоријски. [[Јохан Кеплер|Кеплер]] је [[1611|1611.]] године конструисао [[durbin|дурбин]] са оба испупчена сочива и по том принципу се и данас праве телескопи рефрактори. Грађени су [[телескоп]]и различитих величина и конструкција, док је једини пријемник зрачења и даље било око. Тако је било све до пред крај деветнаестог века, када је [[фотографска емулзија]] нанета на плочу или филм проширила фреквентни опсег пријема на [[Ултраљубичасто зрачење|UV]] и [[Индекс каталог|IC]] област.<ref>Мирјана Вукићевић-Карабин, Олга Атанацковић, ' 'Општа астрофизика' ', 2010, Завод за уџбенике, Београд, стр. 20-21. ISBN 978-86-17-16947-1.</ref>

[[Датотека:Galileantelescope.png|400px|мини|лево|Схема првог [[Галилео Галилеј|Галилејевог]]евог телескопа, на чијој се идеји базирају и данашњи телескопи рефрактори]]

Сви телескопи се састоје од [[објектив]]а и [[окулар]]а, који се налазе на крајевима [[телескопска цев|телескопске цеви]], тубуса. Дужина ове цеви одређена је условом да се [[жижафокус (оптика)|жижне]] равни објектива и окулара поклапају. Пошто је функција телескопа да сакупи што већу количину светлости и тиме оствари што светлији лик, потребно је што више повећати пречник (тј. површину) објектива. Пошто је код рефрактоа објектив систем сочива, у овом делу телескопа се слика предмета увећава. Паралелни зраци са удаљеног објекта при пролазу кроз објектив дају реалан и изврнут [[лик]] који се не може посматрати. Овај проблем се решава ако се на другом крају телескопске цеви постави систем сочива мале жижине даљине који има улогу лупе. Ако се фокус окулара поклапа са фокусом објектива, телескоп постаје [[афокалан]], што значи да се предмет може видети, независно од растојања између ока и окулара. Ако телескоп није намењен визуелном посматрању, окулар није потребан, већ се разни прибори ([[фотоплоча]], прорез [[спектограф]]а) постављају у његову жижну раван.<ref>http://csep10.phys.utk.edu/astr162/lect/light/refracting.html</ref>

* Велики [[Париз|париски]] изложбени телескоп из [[1900|1900.]] године (Great Paris Exhibition Telescope of 1900) - са пречником објектива од 125 cm је највећи телескоп рефрактор икад конструисан. Међутим, он је био конструисан само за изложбу, не и астрономска посматрања, тако да је размонтиран после изложбе.

* [[Галилео Галилеј|Галилеј]]