Четврти латерански сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поништена измена 9664827 корисника Autobot (разговор) има извор
мНема описа измене
Ред 5:
== Одлуке ==
 
Седамдесет капитула донесених на Концилу обзнанило је одлуке којима су осуђена веровања албижана [[Јоаким од Тура|Јоакима од Тура]] и [[Јоаким од Фиоре|Јоакима од Фиоре]]. Концил је, такође, дао класично значење и овлашћења касније у историји озлоглашеној инквизицији. Одредио је најмањи број пута коликода верник угодишње токубарем годинеједном мора да приступи исповедањуисповести и причешћу. Напослетку, том приликом је одређено правило да дијецезе не могу остати без поглавара дуже од три месеца и установљена је обавеза сазивања локалних синода и генералних скупштина монашких редова. И Четврти латерански концил је пред себе ставио решавање световних питања: том приликом је [[Симон од Монфора]] добио у феуд грофовију [[Тулуз]], највеће албижанско упориште, осуђена је [[Велика повеља слобода]] (Magna Charta Libertatum), коју су [[1215.]] године енглеском краљу [[Јован без Земље|Јовану без Земље]] наметнули побуњени барони и, напослетку, Европа је поново позвана у велики крсташки рат.
 
Четврти латерански концил је у будућности имао велики значај и за српску историју. Концилска одредба којом је било забрањено постојање два бискупа престола у једној дијецези, повремено је постала препрека остварењу привилегија обећаних Србима, који су се у 16. и 17. веку населили на рубовима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршког царства]].