Васељенски сабор — разлика између измена

Саборе предводе [[епископ]]и као насљедници [[Апостол|светих апостола]]. Сабор није надређен [[Црква|Цркви]] већ је њен законити глас и њено тијело. И поред тога што епископ има одређену помјесну службу, он има саборну одговорност у питањима од општег интереса [[Црква|Цркве]]. У периоду прије [[Велика шизма|шизме]] ([[1054]]), карактер ''„васељенски“'' једноме Сабору дат је присуством и представљањем епископата цијеле [[Римско царство|Империје]]. Стога је присуство римскога трона (италијанска дијецеза) на саборима било нужно. Мада сазивани од царева, васељенски сабори нису били царска институција. Цареви су потписивали саборска акта, али нису гласали нити су пак утицали на одлуке, остављајући [[епископ]]имаепископима потпуну аутономију у расправљању и одлучивању.

# [[Други васељенски сабор]] — Цариградски сабор ([[мај]] — [[јул]] [[381]])

# [[Трећи васељенски сабор]] — Ефески сабор ([[јун]] — [[јул]] [[431]])

# [[Пети васељенски сабор]] — Други цариградски сабор ([[мај]] — [[јун]] [[553]])

# [[Седми васељенски сабор]] — Други никејски сабор ([[септембар]] — [[октобар]] [[787]])