Самуилово царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име =
| Конвенционални_пун_назив = Самуилово царство
| Уобичајен_назив =
| Слика_застава =
| Слика_грб =
| Име_генитив =
| Слика_карта = samuilovo_carstvo.jpg
[[Датотека:samuilovo_carstvo.jpg|мини|250п| Текст_карта = Самуилово царство 996. године, према Д. Ризову (Die Bulgaren in ihren historischen, etnographishen und politischen Grenzen, Berlin 1917, pp. 14)]]
| Текст_испод_карте =
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[Балкан]]
| Земља =
| Химна =
| Површина =
| Становништво =
| Престоница = [[Преспа]], [[Охрид]]
| Званични_језици = [[старословенски језик|старословенски]]
| Религија = [[православље]]
| Валута =
| Законодавна_власт =
| Тип_владавине = Царство
| Титула_владара = Цар
| Владајућа_партија =
| Владар1 = [[Самуило]]
| Владар2 =
| Владар3 =
| Председник =
| Премијер =
| Ера = Средњи век
| Година_почетак = [[976]].
| Година_крај = [[1018]].
| Статус =
| Догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Застава_Претходник1 = Flag of none.svg
| Претходник1 = [[Македонска Склавинија]]
| Застава_Следбеник1 = Flag of Palaeologus Dynasty.svg
| Следбеник1 = [[Византија]]
| Портал =
}}
'''Самуилово''' (понекад<ref name="ОДБ">{{ODB}}</ref>: ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско'') '''царство''' (976—1018) је држава која је настала из '''устанка комитопула''' ([[син]]ова [[Комита Никола|комите/кнеза Николе]]) првог, у низу од три, [[Словенски устанци против Византије у X и XI веку|словенска устанка против Византије у X и XI веку]]. Свој врхунац достигла је за време владавине [[Самуило|цара Самуила]]. После [[Битка на Беласици|пораза на Беласици]] и Самуилове смрти ([[1014]]), његов [[синовац]] [[Јован Владислав]] је [[Убиство|убиствима]] уже Самуилове породице преузео власт. [[Византија]] је након тога успела да победи устанике и да након Владиславове смрти приликом одбране [[Драч]]а ([[1018]].) победнички уђе у [[Охрид]] и сруши Самуилово царство тј. угуши ''устанак Комитопула''. Државне традиције Самуиловог царства су се још два пута дизале из пепела:
* [[1040]]. - Под [[Петар Дељан|Петром Дељаном]]
Линија 6 ⟶ 47:
 
== Устанак комитопула ==
[[Датотека:samuilovo_carstvo.jpg|мини|250п|Самуилово царство 996. године, према Д. Ризову (Die Bulgaren in ihren historischen, etnographishen und politischen Grenzen, Berlin 1917, pp. 14)]]
[[Византијско царство|Византинци]] су након освајања [[Прво бугарско царство|бугарског царства]], [[971]]. године, завели окрутну управу у [[Македонија (област)|Македонији]] због чега је [[976]]. године букнуо [[устанак]] против [[Византијско царство|Византије]]. На челу [[Устанак|устанка]] нашла су се четири [[син]]а војводе-комите Николе тзв. ''комитопули'': [[Давид Брсјачки|Давид]], [[Арон Брсјачки|Арон]], [[Мојсије Брсјачки|Мојсије]] и Самуило. Током побуне у борби су погинули [[Давид Брсјачки|Давид]] (убили су га [[Македонија (област)|македонски]] [[Власи (Балкан)|Власи]] на [[планина]]ма између [[Преспа|Преспе]] и [[Костур (град)|Костура]]) и [[Мојсије Брсјачки|Мојсије]] (приликом напада на [[Сер (град)|Сер]]), док су [[Арон Брсјачки|Арон]] и Самуило успели да протерају [[Византијско царство|Византинце]] из [[Македонија (област)|Македоније]]. Међу [[Брат|браћом]] је дошло до неслагања око наставка деловања јер је [[Арон Брсјачки|Арон]] био за постизање споразума са [[цар]]ем [[Василије II Бугароубица|Василијем II]], док је Самуило био за независност државе, које се окончало [[Арон Брсјачки|Ароновом]] смрћу по Самуиловој наредби. Подизање побуне чији је циљ било стварање словенског царства позивајући се на традиције ''првог бугарског царства'' привукла је [[979]]. године устанку некадашње бугарске принчеве [[Борис Петров|Бориса]] и [[Роман Петров|Романа]] који су живели у [[Цариград]]у. Током пута Борис је убијен, јер су га [[Бугари]] због [[Грци|грчке]] одеће заменили за Византинца, међутим Роман је стигао до [[Видин]]а, али није наишао на одушевљење народа. Самуило му није предао власт иако је он на њу полагао право, тако да се Роман највероватније морао задовољити положајем намесника у [[Скопље|Скопљу]].