Чест мотив [[секундарнa структурa|секундарнe структурe]] [[протеин|протеина]], алфа [[хеликс]] (α-хеликс) је десногира завојита конформација која подсећа на опругу, код које свака алфа-амино (-{N–H}-) група ствара водоничну везу са алфа-карбосилном (-{C=O}-) групом [[аминокиселинa|аминокиселине]] 4 остатка раније (<math>i+4 \rightarrow i</math> [[водонична веза]]).
Полипептидни ланац може формирати различите врсте [[спиралахеликс]]а које се разликују по броју увијања ланца и по размаку између увијених сегмената полипептида у хеликсу. Оне се образују спонтано, јер су енергетски најсиромашније, а тиме и најстабилније конформације протеина. Хеликс могу да образују и -{L-}- и -{D-}-аминокиселине, али само једне или друге јер спирала не може да се образује од пептидног ланца који садржи смешу остатака -{L-}- и -{D-}-[[аминокиселина]]. Хеликси могу бити десногири и левогири, зависно од тога на коју страну се уврће протеински ланац; десногири хеликс је одређен правцем у коме се окрећу прсти десне руке када се палац постави на осу хеликса у правцу у коме се он гради. -{L-}-аминокиселине су чешће у природи и оне могу да образују и левогири и десногири хеликс, али већина познатих хеликса у природи су десногири. Међутим, само једна хеликсна конформација истовремено задовољава оптималне услове увијања која даје основу за лако успостављање интрамолекулских [[водонична веза|водоничних веза]] између блиских конституената [[пептиднa везa|пептидне везе]]. Та форма се назива α-хеликс и најчешће је присутна у протеинима живих система.
