Јован Ристић (редитељ) — разлика између измена

{{почетник|2|05|2014}}

 

 

 

У залету, један за другим, оснива низ камерних театара: [[ДАДОВ |ДАДОВ]], затим [[Театар Лево]], [[Кабаре Степенице]], [[Кабаре Комарац]], као и Позориште игралиште са Радомиром Стевићем Расом. Постаје асистент [[Бојан Ступица|Бојана Ступице]], прати га у стопу обузет његовим поступцима, покушава мало и да личи на њега, па Трифковића режира унатрашке, и постаје ексцентрични боем о чијим испадима бруји тадашња београдска “штрафта”. У театру и почиње његова каријера. Режирао је у мостарском и београдском [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]], [[Атеље 212|Атељеу 212]], Савременом позоришту, [[Српско народно позориште у Новом Саду |Српском народном позоришту у Новом Саду]] и [[Театар “Гавела”|Театру “Гавела”]] у [[Загреб]]у.

 

На телевизију долази [[1966]]. као редитељ култне серије “Концерт за луди млади свет”, конципира прве музичке спотове Елипса и Силуета, потом се у субверзивном мјузиклу “Наше приредбе” критички поиграва са осетљивим друштвеним парадоксима, режира “Дивље године”, “Мокрањчеве дане”, “Повратак џезу”, “Било па прошло”, “Седам плус Седам”, “Мало ја, мало ти” и још 2500 телевизијских емисије, уз 3000 манифестација међу којима и осам слетова за Јосипа Броза Тита. Режира први Здравков концерт на Маракани, а потом и филм “Пјевам дању, пјевам ноћу” Води ауторски тим “Недељног поподнева и “Игара без граница”. Један је од оснивача ИИ програма Телевизије Београд, у којој је провео 48 година као редитељ, уредник и аутор емисија.