Базелски сабор — разлика између измена

'''Базелски сабор''' ([[1431]]—[[1449]]) је преузео решавање свих питања унутар Римо-католичке цркве после [[Сабор у Констанци|сабора у Констанци]]. Учествовало је 14 [[епископ]]а и опата, не рачунајући обично свештенство. Један од важнијих закључака овог сабора је давање предности бројнијем свештенству од мање бројних епископа. Овакву одлуку подржали су принчеви и велики хуманиста [[Никола Кузански]]. Папа је под притиском немачког двора и тешком политичком ситуацијом са Италијом 15. децембра. [[1433]]. издао булу којом је признао одлуке сабора. Овим сабором су решена питања именовања кардинала и остали послови Курије. [[1437]]. дошло је до коначног прекида са [[Православље|Православном црквом]]. Како је [[Папа]] желео седиште у Италији, Евгеније је пребацио сабор у [[Ферара|Ферару]], док су они који су се томе супротставили, остали у [[Базел]]у. Супротставили су се Папи као јеретику и изабрали Амадеа VIII од Савоје као антипапу (Феликс V) [[1439]]. године. Обнова шизме коштала је сабор угледа, и сви су постепено признали власт Евгенија. [[1448]]. Сабор је премештен из [[Базел]]аБазела у [[Лозана|Лозану]] где је [[Феликс V]] абдицирао и [[1449]]. признао папину власт.