Виговци — разлика између измена

'''Виговци''' су били фракција, а потом и политичка странка у парламентима [[Краљевство Енглеска|Енглеске]], [[Краљевство Шкотска|Шкотске]], [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства]]. Између 1680их и 1850их, они су се борилу за власт против својих ривала [[торијевци|торијеваца]]. Порекло виговаца лежи у [[уставна монархија|уставном монархизму]] и противљењу [[апсолутна монархија|апсолутној власти]]. Виговци су играли централну улогу у [[Славна револуција|Славној револуцији]] из 1688. и били су доследни непријатељи краљева и прентендената из [[династија Стјуарт|династије Стјуарт]], који су били [[католичка црквакатолицизам|римокатолици]]. Виговци су преузели пуну контролу над владом и остали су доминантни све док краљ [[Џорџ III]], које је ступио на престо 1760, није омогућио повратак торијеваца. Превласт виговаца (1715—1760) је омогућила долазак [[династија Хановер|династије Хановер]] ступањем на трон [[Џорџ I|Џорџа I]] и неуспели [[Јакобитски устанци|Јакобитски устанак]] 1715. који су организовали торијевски побуњеници. Виговци су темељно прочистили торијевце са свих главних положаја у влади, војсци, [[Црква Енглеске|Цркви Енглеске]], судовима и локалним званичницима. Вођа виговаца је био [[Роберт Волпол]], који је контролисао владу у периоду од 1721-1742. Његов наледник је био [[Хенри Пелам]] (1743–1754).