Касиодор Сенатор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
Disambiguated: Цариград → Византијски Цариград (2), Констанције → Констанције II |
||
Ред 8:
Рођен је између 485. и 487. године у угледној породици са великим имањем на југу Италије. Родно место Касиодорово је данашње Сквилаче, антички Скилацијум (Scylatium) у Абрутији. Ту се његов прадеда доселио из Сирије почетком V века. За време [[вандали|вандалске]] најезде на Италију [[455.]] године, једна чета [[Вандали|Вандала]] је напала и Касиодорово породично имање у Скилациуму, али их је деда Касиодоров, службеник цара [[Валентијан III|Валентијана III]], отерао. Организовао је добру одбрану, а у његову част је Касиодор то описао речима „... деда је успешно одбранио Царство...“
Касиодоров отац, чије име, као ни прадедино нити дедино није познато, био је римски службеник који је [[486]]. године стао на страну [[Теодорик Велики|Теодорика Великог]], остроготског краља. Теодорик је упао у Италију како би је ослободио од скирског краља [[Одоакар|Одоакра]], а наступао је легално, као вицекраљ византијског цара Зенона, на чији је позив и започео поход на Италију. Већ [[493.]] је Теодорик успео да савлада Одоакра и да га убије, чиме је постао остроготски краљ у Италији. Преузео је наслеђе римских царева – огрнуо се пурпуром и узео титулу Августа, али као службеник цара у Цариграду, остао је само његов слуга и други по реду у држави. Западно римско царство је уништио својевремено Одоакар 476. када је збацио цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]] и послао регалије [[Зенону]] у [[Византијски Цариград|Цариград]], тако да Теодорик није био у могућности да се сам прогласи за цара на западу, јер је знао да му то цар Истока никад не би признао. Тако је краљ Теодорик постао владар Италије, али је задржао римску администрацију и римске институције, пре свега Сенат и титуле конзула, као и још неке магистратуре. Магистрати за ове институције су бирани из редова Римљана. Тако је Касиодоров отац постао префект преторија.
== Каријера ==
Чим је млади Касиодор мало стасао отац га је 501. године поставио за свог саветника. На основу онога што се да прочитати из Касиодорових дела и саме чињенице да је до краја остроготске власти имао нека од најважнијих задужења на двору закључује се да је имао веома добро образовање. Од [[501]]. године његова политичка каријера иде само узлазном линијом – од 507. до 511. је био [[квестор]] а врхунац каријере је доживео када је [[514]]. године именован за [[конзул]]а. Иако је то било највише звање које је један Римљанин могао да понесе у остроготској Италији, он ће бити magister officiorum краљева [[Теодорика]], [[Атанарик]]а, краљице [[Амаласвинт]]е, краљева [[Теодахат]]а и [[Витигис]]а, а године [[533]]. се јавља као [[претор преторија]] у Италији, исто звање које је и његов отац некада носио.
Линија 19 ⟶ 16:
Флавије Касиодор био је велики заговорник идеје са-живота Гота и Римљана. Готе је сматрао старим, префињеним и културним народом, а краља Теодорика је уздизао и о њему све најбоље причао, између осталог и то да је био велики покровитељ и љубитељ наука и уметности. Заиста је Теодорик био такав, али захваљујући једној другој околности: од своје 4. до 14. године био је политички талац на двору византијског цара у [[Константинопољ]]у где је стекао образовање о којем су други [[Готи]] могли само да сањају. Знао је да пише и да чита на латинском и готском, а знао је и да користи рачунске операције са [[римски бројеви|римским бројевима]], што је велика реткост била чак и за Римљане.
Просвећени Теодорик је и својој ћерци Амаласвинти дао римско образовање и научио је да воли Римљане, али оно што је он могао да усади својој ћерци није могао и свом народу. Постојала је константна тензија између Гота и Римљана, не само због чињенице да су Готи [[варвари]] и на нижем ступњу развоја од Римљана, већ и због чињенице да су Готи прихватили [[аријанство]], страшну секту која је у IV веку поделила хришћане на правоверне и на [[аријанце]], (проповедали су да [[Исус Христ]] у својој природи има само људске, а не и божанске особине). Аријански облик хришћанства су прихватили и сви остали [[Германи]] (осим Франака), али чак и неки од источноримских царева, нпр, [[Констанције II|Констанције]]. Ипак, од времена [[Теодосија I]] сви грађани Царства (укључујући и саме цареве) били су правоверни хришћани. То је прекинуто када су царство почели да нападају разни Германи.
== Слом Острогота ==
Теодорик је неко време успевао да одржи мир и пријатељство између Гота и Римљана, али је привидно стање које је један човек чврстом руком и својим ауторитетом одржавао било ограниченог трајања. Старећи, краљ Теодорик, већ у својим касним шездесетим годинама, почео је да привиђа непријатеље свуда око себе. Имао је своје шпијуне и тајне агенте у свим порама италијанског друштва, који су га обавестили о завери која му стиже из римског Сената. Оптужен је био сенатор Симах, и он је врло брзо ухапшен. Са друге стране, Симахов зет је био велики (и последњи) филозоф неоплатоничар [[Боетије]], који је на једној гозби узвикнуо „ Ако је Симах крив, и сви смо ми криви!“ Одмах затим је Боеције ухапшен, и заједно са Симахом оптужен за издају. После суђења, које је имало само ту улогу да их огласи кривим, били су мучени, а затим и погубљени.
Линија 39 ⟶ 33:
Последњи помен Касиодора у историји као живог човека је из 565. године. Умро је или те, или коју годину касније.
== Касиодорова Дела ==
Аутор је многих дела, од којих треба издвојити као највреднија '''Historia Getarum, Institutiones''' и '''Variae''', као и Хроника.
Друго чувено дело Касиодорово јесте '''Institutiones'''. Оно је сасвим друге природе од Гетике и представља неку врсту подсетника на то чиме се баве познате науке. Све познате науке су у то време сврставане у „[[7 слободних вештина]]“ а Касиодор их је обрадио у 33 поглавља подешена тако да одговарају 33 године живота Исуса Христа.
| |||